Стармали

н

„Отармали" БРОЈ 10. ЗА 1884.

Ћира. Ја сам већ од Пештанске конферендије еешто профитиро. Спира. А шта ћиро, шта си профитиро? Ћира Сад тек видим како сам заостао у познавању наших околпостн. У место наших првака, који су на ту конференцију позвани, нашао сам и таких људи, којима до сада ни имепа нисам чуо. И мени је баш срамота, што до сад нисам познавао све наше „прваке." Спира. Е можда је сазивач конференције под речи „прв а к" разумевао поглавито оне, за које је знао да ће први на конференцију доћи и први за већ склопљен програм гласати.

Ћира. Ја би нешто препоручио „Застави." Спира. А шта то? Ћира. Да тражи какво сигурно осигуравајуће друштво, па да се осигура Спира- А од чега? Ћира. Од те опасности, да јој при каквој промени уредништва не дође ђ. Вукичевић за уредиика. Јер ако попуштању не буде границе у безграпичности може се свашта догодити.

П у С Л И Ц е „Саиирање повреда цркв. нар. пвтономних права;" — то би било лепо и прекрасно, — али ја инак држим, да реч „с а н и р ањ е" овде није сретео употребљена. Јер простији свет, који још не зна добро латински, може помислити, даје санирање нешто налик на услављи ва њ е. — Ми томе свету не можемо бити професори латинскога језика, али ако се народ боји успављивања, има и томе лека, т. ј. нека добро отвори очи.

Ја сам мислио да ће кикиндској копференцији сам Тиса изаћи на сусрет, — а кад оно само неколико кикиндских пандура. Сад ћемо видети јели пештанској господи Анђелић прирастао за срце или само за пркос.

Еажу да је и уредник „Турског Марода" био у Кикинди. (Сад тек увиђамо да је Кикинда заиста Велика, кад је и његов безобразлук могао у њу да стане.)

У Београду су опет неког угушили. Али то није био човек, — него први број новог независног листа „Глас." (Том прилисом сетили смо се немачке пословице која вели &1г{к ипс! „Глас," \У1е 1е1сМ 1зпсћ1 с1аз.

5 ,Српски Глас" *ј* „Српски Глас" се звао Један лист из Срема; Јуче је још био, Данас га већ нема. Ово није први случај, (А није ни последњи) На овоме свету, Да се ко удавио у Опортунитету: Л—н.

Проба пера.

XVI. Љубав, вера и над. Пијућ' данас ја имадем Лепу намеру, Ја за љубав друштву пијем, И то на в ер у. Где је љ у б а в, где је в е р а, Мора бит' и над: Мој се добри крчмар н а д а Да ћу платит' кад.

XVII. Чему се чуди моја проста глава. Не чуди се ничем Моја проста глава, Једно ј' само чудо, које Још не проницава: Како Срби смеју рећи Даслога спасава. Како смеду хвалит' ову Значајну девизу, Кад је до сад, скоро никад Опробали нису.

XVIII. Физиологичан процес. У свакоме вину Има нешто воде. Код обичних људи То све на зној оде; Код неких појета, То друкчије бива: Ту се цела вода У песмице слива.

Г—н.