Стармали

,0'Г армали*' број 13. за 1884.

се повуче са јаввога поља. (Ваљда од како је чуо да се Џамбас из Кусића латио политичког рада ?) * * * А Кад „Застава* назива Шајкаше »трутовим а," а да ко су онда вредне пчелице? Ваљда они Чивути што се у 1Пај<ашку доселише, и што мисле заједно гласати с нашим .нотабилитетима?" * % * © Сад би се тек могла певати она стара песма: „Застава се наша вије." (Боље би б..ло да се не виј е по сваком ветру!) * # * Б* У Новом Саду има три апотеке, а све три ее збиле заједно око пијаце; а бирцуза имамо расути по свима крајевима вароши, да би људи могли брзо намирити своје потребе — кад ожедне. * * Д Жандарски програм потпомогао је и жандар-владика својим циркуларом. * * * х Кад су парали оног сиромака, што је погинуо при разјашњивању кикиндског програма, нашли су му у рани кикиндски програм, а у срцу — бечкеречки. * * Ј) Неки, који су читали онај подлистак у „Затави," чуде се и веле: Како тај Јота Грујић доспе да пише и у друге листове, кад он има доста посла и са својим! * * * -ј- Други опет нагађају шта значи оно „Ж." у потпису тога подлиска, те веле: То значи: Жив ми То до р!

* * * % Сад се опет „Застава" упиње да докаже, да се њени „нотабилитети" разликују од дра Полита. Није нужно да доказујете, знамо ми то добро и без вашег доказа! * * * □ Ми немамо никакве штилисгике српске, а лепо би се могли сад примери вадити из чланака наших политичких листова. * * * 5^ Боже мој, кад човек чита у „Застави" о „чурушким буџама," а он чисто не може а да се не сети и панчевачких амрела. ш * * * — На заставином подлиску у ком ме назива к умом, нема потнисано никакво име, него само једно слово — „логос." Ово ми све нешто диктира у уво: „Терај куме — логоса!* Аб.

И Б Е Р Ј Е, ЛГ I Боже мој, боже, шта жав човек не дочека! Новосадски ,1Јју1(1бк а ' који је до сад ружио „Заставу" на сва уста, доноси уводан чланак, у ком изриче своје највеће допадање о држању „Заставе* и најдебљим словима (и образом) вели, како је црква наша престала бити уточиште лажних пророка, „јер на челу црквених послова стоји човек — пише ,3астава", који 1^е српски народ од кукоља очистити, истребити" („тег<; аг е§ућаг1 и§уек 61еп о1у ГбгПи а11 — Ггја а „Хазг^ауа", к1 а вгегћ переЂ а т61е!у-

је хтео да му одбије услугу, и ако му цела ствар изгледала загоаетна, и непрестано је вртио главом. А кад ћеш ти доћн запита Кибица полазећи. „За четврт сата — ето ме, само док се наместим ко што треба. Да, — незаборави да се у тој уаиформи представиш твојој газдарици. Реци јој да идеш на „маскен бал" и да се ја овде такође маскирам, да се жена неуплаши, ако ме случајно сретне у ходнику Но шта си стао — нетљај брже." И Кончић изађе из собе крстећи се од чуда: „Или је он луд, или мене држи за луду", говорио је за себе; „али ако буде каква неслана шала, онда престаје и љубав и пријатељство. Видићемо." Кад га је газдарица видила, испустила је од чуда варјачу. . . Али после се смејала да су јој сузе летиле на очи. А он оде све вијугајући кроз мале улице, да се неби са којим познаником срео те да се незадржава са објашњешем своје изванредне тоалете. Тако дође у кафану код Р. држећи се у свему упутства које му је Кибиц дао. Тек што је било прошло четврт сата, таман кад је срећно проиграо одређени будет од 30 новчића., — кад ето ти Кибица. Сирома Кончић чисто није могао да верује својим очима — тако се Кибиц био прерушио.

Као шго су код куће пробали, тако је био обучен у србијанско одело. Гуњ био огрнуо. Фес је натукао у потиљак а косу разбарусио да му је пала преко чела. Образи му изгледаху много јачи — мора бити да их је су чим направио, бркови отромбољени а лице мало изгарављено. Око врата увио неки избледели шал. Али што је највише пало у очи — велики златан ланац, од куд њему сад златан ланац — мислио је Кончић гледајући га зачуђено. Кибиц уће у нутра са великом лупом, чинио се као да је мало пијан. „Еј кафеџија једну црну кафу, рече и седе за сто спрам Кончића лупивши дланом о астал. Па извади једну изгужвану артију у којој је било нешго дувана и поче да савија цигарету. Наравно да је обратио на себе општу пажњу. „8егНапег, ЗегМапег" рекоше некоји, а келнер притрча: „81е тсишсћеп ?" „Црну кафу донеси ми?'' „Аха, чарни каве? „ОМсћ," рече келнер и оде да му донесе. Кибиц, запаливши цигарету, навали се на столицу па посматраше све око себе, — и то са тако љубопитљивим и зачуђеним погледом, као да је јуче дошао са села. Вртио је главом на све показивао изразе чуђења. Куца прс- *