Стармали

100

„стармали " број 13. за 1884,

161 те^акагја изгШагп, к1т61п1* тако пише од речи до речи „ХЈјуШк"). И даље вели „ТЈјуМек": „Поздра в љ амо „Заставу" још једаниут при почетку њенога новога и важнога посла. Па кад се сад „при почетку новога и важнога посла" „Заставииог" „ТЈјупШс" тако радује, каквом се колачу тек касниЈе можемо надати! Ко ће се ^ве радовати с „Ујвидеком" заједно „Заставином" „новом послу", то се већ даје мислити! Боже мој, боже, шта жив човек не дочека!

Од како су Кикиндски шнајдери скројили пови хусарски програм „Застава" никада не спомиње име Милетићево, него тек онако околишећи и као стидећи се зар тога имеиа, вели перифрастично: и творац бечкеречког програма". Али ми знамо да Милетић није само „творац бечкеречког програма," него је он и „творац 3 аставе," па како се нису стидели узети његову ,3аставу?" И кад су одбацили бечкеречки програм, зашто нису оставили и „Заставу," кад је она створ истога „творца"?! 0 творче небесни, реци још једанпут: Да буде светлост!

У Бечу још ни близу нису залечене ране што их з даде публици пожар рингтеатора, а већ отом о астал, пипао га завирује испод љега, — као да се чуди и да такав астал није никад свог живота, видео. Келвер му донесе кафу, а он извади сат и подигне га тако високо, да се види како је то „златан" сат, погледа „колико је сати," па га немарно тури за појас. „А — јел' ти море — како се зове ова кафана," запига он келнера. „№х зегЈлзсћ" одговори келнер вртећи главом. Међутим они око астала почеше да шушкају, гледајући и показујући на њега. „Е баш добро кад је газда Ница Србин, баш да га питам нешто," — рече Кибиц изврнувши келнерове речи. Келнер није га разумео, одговара сасвим деведесет девето, а Кибиц опет неће да га разуме, но поче све више и више да виче: да му кажу куда да с ј иде одавде у Штајнбрух. На реч „Штајнбрух" ето ти газде, који је одма нагађао да ће то бити неки „сервијански трговац." Али и он се такође не могаше да споразуме с њим, као и келнер. Најзад запита гласно окренувши се гомили: „разумете ли који од господе српски?" „Ко би још разбијао главу са тим дивљачким језиком," рече једап Арпадов потомак на његовом „благозвучном" језику^ и сви се смејали.

номад изгори и красно њихово „варошко позориште", За неколико часова претвори се у прах и пепео. Позориште је било зидано од најтврђег материјала, па опет се у часу запали и изгори . . . Ал за то ће опет новосадска полиција допустити, да се на сењској пијаци подигне по обичају циркус од дасака, са шталом пуном сламе и сена и да се осветли старим петролејским лампама' а на њему да буду и опет само једна врата. Допустиће она то, чим који циркус у варош нашу дође и плати лиценцију!

У земунском листу ,,8ет1тег \УосћепМаМ* бр» 19 читамо ову радосну белешку : „(Нутеп), Негг 81;еГап Ап(1гејеу1с тг<1 ћеи!;е т!<; Ггаи 8ор]ие уегтМтсе^е А^гатоу1с т 4ег Кпгсће ги Ба1ја §е!;гаи1;. Бег МгсМ. Тгаиип§зак1; -№1Г(1 уоп 8г. НеШ§ке11; (1ет Ра(;г1агсћеп Сгегтап уо11го§еп. А1з Тгаиипргеи^еп 11т§1геп Негг Мт1з1;ег1а1гаЉ v. Јеке11а1и88у ип4 Негг Иаггег 81;еГап Ап<1јеНс Бги«1ег <1е8 Ра1;пагоћеп." Даклем је мили кум „иознатом" Стеви Андрејевићу из Земуна био Јекелфалушија. Кад се подлистчар ,,3аставин" тако радо бави с „к умовима" онда га питамо, а шта он мисли о опим људима, којима је Јекелфалуши кум и свејок? (Овде ваља узети на ум, да је Јекелфалуш и ј а био сведок иекој свези, коју је г. Герман Анђелић благословио). Дб.

Кибиц ману главом на Кончића, и он се јави да „разуме по нешто српски." Сад се „споразумеше." Кончић тумачи: да је он из Србије трговац са свињама, па дошао послом у Пешту, а кад је хтео да се врати у Штајнбрух, омашио је „коњску жељезницу" па како незна немачки ни мађарски, није могао од никога да се извести и залутао је. При том је Кибиц све жмиркао и љуљао секао да је пијан, и непрестано се играо са ланцом од сата. Газда од кафане рече. „1сћ ћаће 'в §1е1сћ §е<1асМ", па даде знак Кончићу и рече му полагано немачки: „знате шта? Ко што видим ви сте сирома човек, сад имате прилику да зарадите коју форинту на врло лак начин." „Пристани на све," доказа Кибиц Кончићу, — а овај одговори кафеџији: „С драге воље, — шта желите?" „Реците овом Рацу, да је доста далеко „коњска жељезница" за Штајнбрух, и да виуправо и незнате гдије. Али да ћу му ја, као газда, учинити ту љубав да га дотле испратим, но само ваља да мало причека, док свршим неки посао. Међутим ви га доведите да се карта он ће то знати како иде. У Штајнбруху је то зацело видио ако се већ није и сам картао."