Стармали

101

Ћира. Даклем са обе стране признаје се да је наше стање до сада било врло несносно. Спира. Тако је; — али Ћира. Шта али? какво али? Спира Али Уљманским рањоницима давас је за цело стање несносније, него што им до сада беше. Ћира. До душе, њима неће помоћи кикиндски мелем; а тешко да ће и нама другима. Ћира Елем ,,3астава" вели да је за време Касапиновићевог говора у Уљми била така тишина, „д а си могао чутимуву кад прелет и." Спира. Но, то је била баш г л у в а тишина. Ћира. А зашто глува? Спира. Јер се у њој ипак није чуло како на пољу хусари лете преко народа и крхају своје сабље о њихове главе.

Непартаично. Хајд добро кад смо ми партајични да чујемо шта кажу они људи, за које се не може рећи да су иартајични и који су далеко од нас. Лист „Бгазкоу Еаћов," што излази и у Спљету у Далмацији пише у свом 15. бр. од речи до речи ово: — Шта раде наша браћа у Војводини? — У Војводини подигоше се неки нови в ој в о д е, те стадоше најпре да народ за-воде, а сад ето и да Кончић се чешаше за ушима није знао шта да каже, па час гледаше на Кибица, час на кафеџију. „Кажи му нек ти у напред плати пет форинта," шане му Кибиц. „То је врло тугаљива ствар," одговори Кончић кафеџији, „то изгледа као превара." „Немојте да будете дете" рече кафеџија, „вас се ствар ништа нетиче, овај варварин није вам ни род ни помози бог. Сад сте га видели па никад више. А вама, судећи по вашој спољашности, није за одбациваве која форинта, и то само за неколико речи, за даље ви се не брините ту ћу већ удесити како ја знам, и ја узимам на себе одговорност." „Па, кад сте баш навалили, немарим," рече Кончић. — „дајте ми у напред пет форинти, па ћу да га наговорим. „У, пет форинти, то јемлого," устезаше се кафеџиЈа. „Неиспуштај" шану Кибиц. „Испод пет форинти немогу," одговори Кончић, „ко зна шта ће те ви да радите с њим, па кад се већ решим да знам зашто." „Па добро, нека буде, — али ако га још наведете да пије ракије, ко бајаги ви га частите, а ја ћу дати колико буде нужно да се тотално опије," закључи кафеџија „Прими" шануће Кибиц а за пиће лако ћемо. (СвршиНе се.)

вој воде на народ. У Великој Кикинди одпочеше своје дјеле: ту пролијеше своју памет. УВршцу (Уљми) нролијеше српску крв. — Грозно! Дао бог да прву могли буду покупити, неби ли онда знали другу поштено искајати. — Амин. Срдар Јанко.

Ђука. Ко се нашем раздору највише ра д у ј е? Шука. Онај који нас и иначе радо ује.

Ђука. Ти „Заставини" под- л и с ц и чине баш ф у р о р е ! Шука. Па наравно кад је Ф у р и ј а ушла у њих. Аб.

Чудповато. Мени је само то непоњатно зашто Уљмански збор називају партајским збором. Да су се ти људи већ за кикиндски програм одлучили, онда не би звали г. Касапиновића да им га тумачи. Али кад већ у авлији није било места за све, то је приличније било да су се уклонили (или истерати дали) они, који су већ примили кикиндску догму, а да су пустили оне, који још у њу сумњају, да је њима г. Касапиновић разлаже и слади. Јер мисионарима баш и јесте место т рагНћиз тМеКит. То би ми могао разјаснити бар г. Каменко, јер он и тако још нијо промукао од многа доказивања. Мирко Гледић.

Поклони народном позоришту, Читамо у новинама како је један свештеник поклонио народном позоришту један плаветан појас. Наравно њему није више потребан, јер је добио ц рвен појас. Ово је сасвим лепо од њега, и тако би ваљало сваки да чини, да своје ствари, које му више не требају, поклони народном позоришту. На пример: Никола Христић поклања нар. позоришту једну капларску униформу (а капларски штап је још задржао). Абердар поклања позоришту свој стари мидер. Тиса поклања српском позоришту неколико нових образина (пошто су се маске сад скинуле то му више не требају). Аца Зуб поклања од својих непотребних ствари нар. позоришту „Чашу в о д е" (Скрибов комад). Каменко поклања нар. позоришту своје досадање у в е р е њ е. Миша Сабовљевић поклања поз ришту свој посланички м а н д а т, јер га поред садањих пријатеља неће више моћи употребљавати. Аб.