Стармали

102

СТАРМАЛИ* БРОЈ 13. ЗА 1884.

„ Социјалгсте," Дакдем знате шта је, Лозинка се даје: Који неће покикиндски Социј али ста ј е, Тако је то увек било Да се реч не бира Где с' осети потреба Да се денунцира. Добро су се сетили, Добро захукали. Кад су чули у Пешти Сви су се смејали. П. А.

П у с л и ц е. „Застава" вели да јој никад уверења не можемо дати, да је то народан интерес који нао напред креће. (То је знате по новој логици, т. ј. да народан интерес људе само натраг крећати може).

До скора је под „Заставом" стојало да јој је власник Др. Свегозар Милетић. Не знамо зашто су то име сада скинулн. Или се уредник стиди свогавласника, или држи да би се име власниково стидило свога уредника.

„Л о б ц а ј х б р и д е р и" — то је назив који се већ отрцао у „Турском Мароду", а сада нову снагу добива у „Застави".

Сви су тога уверења да је она два фамозна подлиска „Заставина" писао мајстор Јефта лицид е р; али оне ситније нотице у Рез^ег 1Лоу<1-у, н, пр. о „аНегзвсћ-игасће Рое^еп" и т. д. то да је п&сао са свим неко други т. ј. Ма1б1;ег Еи^ћут Севгсћ^зге1бзег. Има људи који се чешу о „прутове уверења", ако их баш тако сврби, онда је приличније да се „прутови уверења" очешу о њихова леђа. Уо1епЦ поп 111 1пјиг1а. За доказ да народ у Уљми није ни иомишљао бацити се каменомна хусаре, требало би да се попишу имена свију са збора истераних Срба, па би се онда видело да међу њима није било ни једног Каменка.

„Застава" зна шта говори. Онајесвесна и трезвена." Шта мислите јо то рече? —Ако вам кажем да те речи црно на бело пишу у 30 бр. „Турског Марода" нико ми веровати неће, Зато нећу ни да вам кажем.

Ма ко шта казао, ал ово је света истина. Ко хоће да се зове умерен таЈ би требао да се први у м ер и. Проба пера. ххж Зашто човек нема репа. Природа човеку није дала реп. Ал му с тим недаром наук даде леп: Кад га разне госе бичевима страше, Тад да буде човек, — да репом не маше. VI ххш. Инат. Доведе л' нас нужда Кадгод до ината, То нек буду стражња И последња врата, Ал ви пошто од ината Не правимо заната, Ш XXIV. Топ и поп. Кад пе ваља топ, Нек се распопи! Кад не ваља поп, Нек се р 5 стопи! С неваљалим топом Тако се и ради; Ал кад поп не ваља Још се и пагради. Г—н.

Из народа. Ево још један бисер из нашег народа! Путујући преко брда пешице у фрушкогорске мавастире, чујем из долине где девојке у једном винограду следеће подскочице певају. Горе кућа, пали жар, А где нам је комесар, Комесар се ноћу скита За Јелку не пита. Бадава је Јелки кључ Од једа јој пуко жуч, Комесар је више неће Он се с другом шеће. Свиће зора леп је дан Ми имамо ајзлибан, Сиротиња пати глади Неко куће гради. На Тенгеру цигљане Ледине су простране, У њему се деца даву Неком бију главу.