Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 13 ЗА 1884.

103

Црво виоо љуги лав Келнер шором гологлав, Поеле вина ладна пива Ништа не женира. Пијаи Шанта кавалир Жена свира у клавир, На каруца фрајла Роза С Миланом се воза! На кога се ове подскочице односе, бог би знао — а нисам ни распитивао — само су ми се врло донале, и прибележивши их верно, непропуштам их нашем омиљеном „Стармалом", до зеања ставити. Смотра.

Највештији пекар, Пекар ио мож свако бити, За то треба дара; А од л а ж и нема Вештија пекара: Једно зрнце истине Само нек укечи, Од тога ће лепињу Умесит', испећи. (по „Р1. В1.') Згадио се. A. Ала ала, човече, шта ти то уради од себе! Што осгави свој поштен чизмарски занат, па се сад одаде пићу? B. Знате-ли како је то било, господине! — Једанпуг сам нашао у ћиришу длаку, па сам се онда згадио на тај! цео посао. А. Боље би било да си нашао у вину длаку.

На балу. А. (К једном непознатом, поред кога је седео) Шта велите о овој госпођи, што сад баш поред нас прође? Јелте да је лепа? Б. Пхе, како се узме. А. Али та лепа дуга коса. Б. Има таке косе код фризера још и више. А. Али ти прекрасни бели зубићи Б. Били би лепи — кад би сви њени били. А. Али господине мој, ~ви сте прави клеветник. Таку женску у сумњу доводити! Б. Извините. Али ја њу боље познајем него ви. А. Како то? Б, Тако то: то је моја жена.

По чему се познају млади копуни. Састала се два пријатеља на пијаци. Један је хтео да купи копуна за печење, ал се бојао да не наиђе на маторог. А. А знатели ви по чему се познају млади копуни? Б Ја управо не знам. А. По зубима ће те их најбоље познати. Б. Ајд', окајте се шале. Од куд копунима зуби! А. Не мислим ја да ћете их познати по њиховим зубима већ по вашим.

Добар рачунџија. Кад је о Ускрсу дошао млади гимназиста кући у походе изиђе са свој ш оцем на салаш, где је пасло велико стадо оваца. Огац запита сина: би ли он могао пребројити те овце— Би. — А како би ти то урадио. — Избројио би најпре колико има свега нога; ту би суму дивидирао са четири, па квоцијенат који би ми тако изишао био би рапан количини т. ј. укупном броју оваца. Отац то, до душе, није разумео али инак се радовао што има тако високоучсног и практичног сина.

После свршене конзултације, метну г. Н. на сто 1 ф.. „То је сигурно за мога нослужитеља?" упита зубни лечник са свим увређено. „Не, одговори г. Н, за вас обој и ц у." —о—ћ.

Хипербола. Шта мислите, господине, у X. сам наишао на једног црнца, који је био тако црн, да смо морали упалитисвећу да га видимо ! — Е, ал' ја сам ових дана видио у М. једног господина који је био тако мршав, да је морао дв апу т у собу ући, па да га тек онда можемо видети! —о—ћ. Б и р т а ш. Кажи ми жено, да-ли си господину урачунала и печење са салатом? Бирташица: Не звам баш зацело, али мислим .. Бирташ: Шта ту мислити, таки да си му још једанпут урачунала! —о &. Окружни директор: Нисам ни знао, да имате баш тако лепу ансану! Дивна зграда, красне просторије! Т ав н и ча р: Јест, господине, та ја сам увек каз'о, како би то леп стан био за вашу милост! —о—ћ. Паорека логика. Неком раденику, кад је у, варош отишао па се бура десила, убије гром коње. При иовратку свом | ече: „При првој непогоди одвешћу моју жену у варош." — о — ћ.

Отац: Но, мили сине, ако ти сад исплатим све дугове, шта ћеш онда чивити? С и н: Чинићу н о в е. — о — ћ.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.