Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 14. ЗА 1884.

107

чки ,Наше горе лист" већ и због тога, што овај лист није Тиси омражен као што је „Застава" а дру го и име тога листа боље одговара тенденцији новога програма: имелистатог исказује, да је наше— горе, т. ј. горе у Будапеппи! Чујем да је многима који још нису усвојили јединоспасавајући програм Кикиндсви, неправо, што их „Застава" назива, „дечурлијом' 1 и небирачима;но ја их могу уверити, да „Застава" не сматра то за штогод р ђ а в о, кад човек није бирач, као год што нам ј изЈавила, да она ни речју „котерија" неће ништа рђаво да каже; а да нод »небирачима" не разумева „Застава" ништа неупутно и ружно, томе је најбољи доказ, што ни уредник',,3аставе, в Тошида Бекић, није бирач, па опет за то може да учествује у бирачким зборовима, шта више ва овима и перовођа да буде, па чак и у Мошорину пред ковачницом за Мишу Сабовљевића ревносно да кортешује! Аб. У Ш Т И П Ц И. § Јота Грујић се дао у бригу читајући „Заставу": „Е па како ћу ондаја да пишем!" вели он пун очајања. * * * □ У товаришком срезу беше до сад биран Громон Дезидериус за сабор; сад пак хоће неко по Кикиндском програму да се даде бирати. Да ли ће и то бити ртт <1е 8 1 (1ег1ит? * * * I 4 ! Мошорин се неће само у Милетићевој биографији спомињати (он се тамо родио), него и у животопису Т о ш е Б е к и ћ а (он је ономад тамо пред ковачницом кортешовао за владиног кандидата.) „Иаравно, — да има новаца," одговори овај лаконично. Е па то је лака ствар. Госнодар има златан ланац и сат који доста вреде ја ћу му дати на зајам 30 фор. Ако добије да ће мали провизијон ако по несрећи изгуби остави ће ми обоје у залогу па кад сутра донесе новце, ја ћу му дати натраг — без икакве добити. Кажите. му и гледајте да прими моју понуду," предложи кафеџија Кончићу. Кибиц се, кобојаги, с отакне и падне. Кончић га прихвати, и посади га за астал. Кафеџија је очекивао с нестрпљеаем, да ли ће му „шпефт" испасти за руком. Није шала, рачунао је сам ланац вреди бар 100 форинти. Кончић запита Кибица. „Чуо си шта вели па" „Наравно да примаш," упаде му Кибиц у реч, реци му то," „Јеси ли тИ луд?" чуђаше се Кончић. „Небрини се ти. Знам ја шта радим. Реци му нек ми да 30 фор.„ Неморамо ваљда да повторавамо да је Кибиц говорио с Кончићем само српски, а овај с кафеџијом немачки. Кончић рече кафеџији да господар прима понуду", и

* * * Д Сад ће дакле Кикиндске програмлије да држе г.бор у К о в и љ у. Овамо онамо, па све ближе долазе манастиру и калуђерима! * * * П Има их који су потписали и позив на конференцију у Жабаљ, ради г. Мандића, и позив у К ов и љ ради г. Сабовљевића, једни исти сазивачи! Т и м а је дакле људма мадо ј е д а н владин посланик, него хоће уједанпут д в а! * * * © Нека нам не замере београдска г. г. министри, што смо на њих мало заборавили; имамо доста паучине и у својој кући! * & * -4- Дакле је доиста заказан избор новог нат ри ј а р а, али не због IV. тачке Кикиндског програма, него избор — цариградског патријара. * * * % Како то да „Застава" не доноси извештај са жабаљског збора, а овамо је донела позив на исти збор? ћутање „Заставино" увек нешто говори. * * * § Нови „нотабилитети" намеравају сад после белоцркванског и уљманског збора да урежу у српски грб уместо досадашњег овај натпис: Само с о л г а Србина спасава." * * * □ Ове године се у Н. Саду не ноливају улице, као лане, — ал' наравно није ни нужно, доста смо поливени ове године са 40°/» општинског приреза (до сад је било 25°/о)! * * * с5*) Ја верујем да наши ,нотабилитети а имају поштену намеру, да не раде из себичности, али нека и кафеџија одма извади новчаницу и изброји му 30 фор. пола у петицама а пола у „ајнцерима." Кибиц ко бојаги избројава, па „нехотице" гурну лактом и проспе их испод астала. Кончић се сагне да покупи, а у тим се сагне и Кибиц скупи банке одвоји у скупљању 25 форинти и подтури Кончићу шанувши му: „Стрпај то у џеп", па се онда дигне држећи у десној руци згужване заостале „ајнцере" и гурне их за појас. И ис* празнивши ј ш једну чашицу шљивовице, приступи столу Кончић је стојао покрај њега. Кафеџија, да би био сигуран своје пљачке стаде уз њи и даде „банкеру" знак да за неколико окретања „попушта". Кибиц је бацао форинтаче и наравно, као у почетку добијао. И тако се кобојаги, задубио у игру, да није обраћао пажњу на околину. Кафеџији су сијале очи од радости, и науми да се немиче с места, док се „све несврши". Измакните се мало", рече Кончићу. „Зашто?" „Сад би сте могли и отићи, ја ћу стајати код господара," рече кафеџија. „Меније добро иовде", одговори Кончић хладнокрвно