Стармали

стармали * број

14. за 1884.

109

По логици „Заставиној а само су оно родољуби, који иду но новој стази, —а по стази старој ићи то је: а п о ст а з и ј а.

Не брините се српски учитељи. Има ко се за вас бЈИне. Ево „Застава" једног учитеља српског већ препоручује пажњи жупановој. А њена препорука сад много вреди. Многи су се осетили куражни па су за то на нас повикали виком. Али ништа за то, кад виде да су се затрчали онда ће тако исто поникнути Ник о м (Максимовићем).

Као што је сва прилика у Шајкашкој, м у т њ ача ће ове године бити много мутнија него пре три године. Али искуство нас учи да се Шајкаш Лала не боји м у т н е воде, догод му је б и с т р а свест.

У Америци је неко направио кућу од старих и бачених шешира. Код нас нема толико старих шешира, али можда ће коме испасти за руком да себи направи кућу од старих и бачених — начела.

Из Вршца јављају непово1.не вести о стању здравља тамошњег владике, уједно нас уверавају да се што је год потребно у таким приликама, да се све радило, ради се и Ра д ић - е се.

„То значи брајко клин кливом. Ја сам те достојно осветио. Ево видиш", па почне да броји: равно 57 форивти. „Ја то не разумем". п Ја сад све разумем," — само не разумем одкуд ти онај златан ланац " — па погледавши на аега и видећи га без ланца, пљесну рукама: „Наопако, да ти га нису узели." Кибиц прсну у смеј. „Небрини се амице није никаква штета. Сат и онако није вредио више од три четири форинта. — па нека га ђаво носи. А ланац — аппсе — за ланац сам платио свега сто крајцара ауст. вр. А и вредио је, био је од чиста — талми злата." Сви прснуше у смеј. „Е јеси штранга и то неоплетена," смејаше се из гласа Шебек, — „живио аппсе, ти знаш да тераш клин клином". Разуме се да је било после овога весело на маскен балу", — а што је главно: да је наш Шебек наишао на „ону из вачке улице". Но о томе, — с вашим дозвољењем, — причаћу вам други пут. Трнко.

Ђука. Јеси л' читао о тучи у Јасберињу ? Шука. Ево баш има о њој и у »Застави" Ђука. Па шта вели »Застава* ? Шука. Вели: „Ми ћемо се на овај изгред у идућем броју мало подробније обазрети^ (бр- 76.) Ђука. Но боље би било да се она на уљманс к и изгред „мало подробније" обазре. Ђука. А шта је онај „ нотабилитет к радио у Мошорину ? Шука. Ваљда је ишао да види како изгледа Мутњача, да ли је сад већа, дубља и мутнија него ире три године, те далће сад сигурније задржати навалу народних бирача пего о н д а, кад се дала прегазити. — А6. ИВЕР ЈЕ. ЛГ I Г. Касапиновић препоручујући Кикиндски програм у својим говорима сваки час употребљује речи: „мој поштовани пријатељ Мих. Полит", а овамо ради у уздинском срезу против Полата;уз то још наш уважени г. Политнећенида зназа Кикиндски програм. Па од куд онда кортешовати с његовим именом за Кикиндски програм, па и у самом срезу Политовом радећи против њега употребљати мајсторску фигуру: „Мој поштовани пријатељ Мих. Полит". Но на ово је лако наћи одговора: Кад би г. Касапиновић у својим говорима понављао речи; мој поштовани пријатељ поп Болгарић" — онда би сила његове беседе и;губила своју снагу и наговарајућу моћ, с тога је он оно прво нашао за пробитачније, а знамо да је и у Вел. Кикиндн, одмах у уводу речено, да се то ради у д оговору с дром Политом, при свем том, шго је Полит изјавио, да он неће да зна за тај њихов дер ни п р о г рам! :у: I Вило је то пре 20 и више година. Дође Шајкаш лала у Варадин (тако они зову Нови Сад) да пазари. Уђе у неки дућан и пита трговца: Имате ли ви играча, казала ми моја кћи да јој купим. Трговац се чудио, да сеииграчи могу за новце добити. Но ту се десила и госпа његова у дућану, која је знала шта су то „играчи", те ће рећи мужу свом: То је онај гајтан и оне квасле, што девојке наше вежу око појаса кад играју коло. — Јесу л' то квасле? запкта онда трговац муштерију. — Не знам ја кваси л' се то или не кваси, само се мој џеп суши! одговори наш Лала.