Стармали

110

„СТАРМА.ЛИ" БРОЈ 14, 8А 1884,

2УГ I У 64. броју „Заставе" има позив на бирачку конференцију у Ж а б а љ. А у 74. броју има други позив, где се бирачи зову на збор у Ковиљ, и у томе се позиву вели, да жабаљски збор не гилтује ништа, и да они тамо учињени закључци нису прави израз народа. Та добро, добро, ал у Ж а б љ у је примљен на збору и Кикиндскипрограм, пазар ни то није прави израз народа?! Шта сте се заплели као пиле у кучине! I Ономад дође овамо у Нови Сад једаа честити Госпођинчанин и у разговору с једним овдашњим грађанином запита га овај: — А кога мислите бирати за посланика? — Па народног! одговори Лала. — А јеси л 1 био у Жабљу на збору? Тамо хоће владивог. — Та био сам; што неби отиш'о кад зову а л и ми знамо куд који при пада! лг I Године 1869,, кад се патријар Маширевић онако заузео био да буде „природни председник сабора карловачког, те кад се она дуготрајна и жестока борба око тога заподела и никако јој краја угледати, онда је др. Ника Максимовић позвао патријара, да рекне: ,,Ево мене, а ево вам м и р а!" т. ј. да одустане од свог захтева да патријар м о р а баш бити председник сабору. Сад, како се ова немила и жестока борба око Кикиндског програма, што га је г. Ника створио, отворила, ја би чисто умолио г. Нику да он сам рекне: ,,Ево мене, а ево вам м и р а !", те да одустане од тог „неприродног ' свог програма. Можда би се снага наша и на кориснију какву борбу и цељ могла употребити него ли на вађење мађарских кестења из ватре и млаћење Тисине сламе на мађарском гувну, са кога се храна и онако не односи у наше амбарове. Аб.

Из логора крештајемих у логор крештајуштих, Јесте ли приметили да људи од кикиндског програма нас, који смо остали на старом земљишту, и то не само себе ради, већ и њих ради: т. ј. да имају где наћи парче сува одупришта, кад се (као што је сад изглед) са покуњеним носом врате са морскога пута, на коме траже необећану земљу, — — — — јесте ли приметили да та браћа нама одричу старо име, те нас називају час: пасивистама, час апстиненцијашима, час социјалистама и т. д. — То сте морали приметити. Из тога се види, да они још ни сами не знају како би нас крстили. У томе недоумљенију њиховом треба им помоћи.

Било је време кад су се многи православни Срби по гвозденој нужди и новољи, (или по тврдоћи туђој а мекоти својој) — унијатили. И ти су онда рекли, да смо ми негација: јер нећемо уз њих, те су нас назвали „греконеунијатима" , — (што се и званично врло радо примило:) Заклињући се (као што је сад мода) да тиме не мишљах никога сумњичити, ни увредљиву присподобу чинити, пружам вам саму аналогију и предлажем новој партији, да нас, кад еам већ не остављају старо име наше; „српска народна странка",да нас приликом грдња својих називају од сада: „Некикинђанима*. Ми ћемо тај назив слушати са истом мирноћом, којом су наши дедови слушали назив: О0гб§ пеш е^уебиИ", — а сами ћемо се називати својим старим именом: „српска народна странка", — т. ј. ако нам допусте. Ђ. Ст. Проба пера. XXV.// Страх. Страх је болест гадна, дуга, Траје целог века, Болест срамна; њојзи има Само једног ле;а. А какав је лек од страха? Ајде погоди! Који год се боји смрти Нек се не роди: XXVI. Лаж. Да је плитко дно у лажи, То већ свако зна. Ја би о њој друкче рек'о; Да и нема дна; Јер коме се год у њојзи Купат' допадне, Данас, сутра, прекосутра У њој пропадне. XXVII. Братинство (ВгиАегзећа^) Братинство је света реч, Душе у склад спрема; Али многи о њојзи Баш ни појма нема. Ил ако је појима, То је ко од беде: Мисли да је братинство Нешто, што се једе. Ал искуство вели нам: „Није, није, није, Братинство се не једе, Братинство се — пије."