Стармали

„стармали* број 14. за 1884.

111

Клерикални лекар, Неки болесник, коме се не може иребацити да је клерикалац, оде лекару и потужи му се на некакву невољу. Лекар му напише рецепт и он оде. На путу узе рецепат да прочита, а кад тамо а оно стоји овако: Кр ВасИс. Ап^еИс. И т. д. Наш болесник читаше то „Радић, Ангелић" па се онда расрди и врати лекару: — Господине, шта ви са мном правите комендију. Зар Радић и Анђелић да лече моју болест; ако не могу друкчије оздравити, не треба ми ни овако! Баци му рецепат натраг и оде од куд је и дошао. (Лекар је добро мислио, он је скраћено написао Кес1ре: Ка<Нс18 Ап^еНсае ит. д., а тоје корен га<Нх од биља, које се зове Ап^еНса или Агсћап^еНса. С.

Е п и г р а м, Исином доктору. (М. Витковић.) Данас умре Иса; Па још и то знам: Убио се сам. Ој докторе јао, Да ли те је жао Што је Иса и без тебе Умрети могао.

Госпођица Теда (Лесинг.) Вештица се плаши — веле Госпођица Теда; Па ипак се она за то Сваки дан огледа.

ф е м а. (Лесинг.) Баш никада не видесмо Да се смеје Фема, Волели би знати: зашто? Јербо зуба нема.

Зија.

Врло опширан, Беше на неком заводу неки професор (историк,) који се слабо бринуо за напредак својих ученика. Целе године, кроз свих разреда пропушташе он своје ђаке. Кад је дошла матура, побојао се, да му не ће ђаци ништа знати због тога им рече из .чега ће сваки да се спреми и на матури да говори. Дошла је и матура. Председник слуша како ђаци добро историју одговарају, а професор пажљиво задаје питање (гледајући у нотиц, јер је у њ' побележио, што има који ђак да говори.) Кад у једаред професор се збуни, па место да пита ђака једног о „Периклу," (које му је дато да научи,) запита га он о »Карлу Великоме," које овај ни укресати није знао. ђак се у свему чињаше невешт, па поуздано поче о „Периклу" говорити. Говори и говори, а сви га слушају. Председнику се већ досади чекајући да чује што о „Карлу Великоме," те рече: „Ала молим вас, изволите нам што о „Карлу Великоме" рећи. ђак тера само своје. На то се професор досети невољи, те прихвати: „Молим, господине председниче, ово нам је врло добар ђак, који увек хоће опширно да говори и да све у неку историчну свезу доведе. Молим само стриљења!" —• „Тако? — онда нек је доста." Одговори председник. Бубро.

П а ј а и Г а ј а, П. Ди је сад бога ти онај богослов Спира? Г. Запопио се, е тат ти је сретан. П. Како? Г. Добио је таку штацију, да му је бирцуз одма преко пута. П. Па каква је то срећа? Г. Е, то њему више вреди него парохија прве класе.

Ода кључу од подрума. Чувару врли земаљског блага, У коме лежи небесна сиага За благом сваки маша се радо, Велико мало, старо и младо, Али без тебе о слатка дико, До њега доћи не може нико, Па зато сваки тебека тражи, Да своје јаде мало ублажи, и грло оснажи.

Та шта је кључић од златног сата, Кључ дворских, школских и других врата Кључ какве касе или каније, Све то спрам тебе баш ништа није, Најпосле шта су и они кључи, С којима горе Петар се мучи, И сви остали колко их има, Ни један теби раван међ' њима, ти стојиш над свима.

Шк ла ми пружа сач доктринизам, С амвона чујем што знадем и сам Клоним се суда ко крста ђаво, Ту нема правде све је неираво, А кеса може и празна бити У рају с' неће јести ни пити, Ал у твом рају просветна ј' луча, За празан подрум не треба кључа Од гвожђа ни туча.

Још се могу добити сви бројеви »Стармалог" од почетка до данас.