Стармали

114

„стармајги* број 15. 8А 1884.

Нека уекрсне у иама дух његов; нека се расточе непријатељи његови, као восак пред дицем огња! Браћо бирачи: Милетић је још ж и в, он још дише, његово срце још куца! Раширимо руке да га у духу загрлимо! Он је болан. Будимо љегови лекари! Наше владање и наш рад њему ће бити дек. Хоћемо ли да будемо лекари његови? Хоћемо ли му пружитз можда последњи мелем . . . ?" Гласајмо!

У Ш Т И П Ц И. §. У Вршцу часте владине бираче „кренвиршлама", но ал' и у Кикинди су , нотабилитети" почастили свет неким „екстравурштом*. * * * = Него могле су виршле бити и без р е н а; рен ће и пд себи доћи после избора. * * * □ Вршчани мењају име својој „нанчевачкој" улици, те ће је од сада звати „бечкеречка"; а да ли се у Нанчеву која улица зове „будапешт а н с к а" или бар „Кпкиндска"? * и< + Браћа Шајкаши ће сад имати најбоље нрили1.е, да покажу „Застави" да нису „трутови". А за „буџе" није нужно да јој доказују. » * * © У телеграму ^Заставе" из Турске Кањиже стоји о кандидату Т. X.: „Сав народ са барјацима и свирком испратио X а до Т и с е." И заиста се Т. X. кандидирао као „присталица либерадне (Тисине) странке". зјс * Д У истом телеграму стоји, да Срби зову Нику Максимовића Златоустим а Мађари српским Кошутом. Само не знам далиби Златоуст и Кошут могли пуне три годиге дана ћутати на сабору, као што је ето Ника ћутао. * * * Ч- „Застава" вели, да је г. Полит кандидат в л а Д и н, а тиме дементира изјаву Политову, да он неће за њих да зна. 0 »Застав о", с|иае ^е ^етепНа серИ ? * * * а Београдски министри изумели су нов барут: који им посланик није по вољи, они га даду преко већине скупштинске истерати из скупштине, или још и затворити. * * * © Кикиндски „нотабилитети" узимају под закуп риболов на Мутњачи. Мрежу су већ бацили, па могуће је да ће ког сома и унецати. * * * = Ако буде потеп е!; ошеп, онда ће г. М а нд и ћ зацело добити мандат. * * * Ал ако се бирачи не буду држали повдеп.-е1- шеиа

него узму други какав принцип, онда може испасти и ко други за посланика. * * * П На предлог сапитетског одбора кр. вароши Сомбора избацује се „Застава" из Сомборске српске читаонице.

Наш покојни ђура. Не Јакшић, о ком је нашем евету доста познато, него о нашем угоститељу ђури, желим да чујете коју. Цокојни ђура бог да му душу прости, био је био је какоћу да кажем, човек безазлен, поштен, добричина до крајности, једном речи, човек омиљен; ако је кога нехотице увредио, преклињао га је да му опрости. јер није с намером било; ако је коме госту нехотице стао ногом на жуљ, тако га је то у неприлику довело, да није знао како ће се извинити, него одна пружи своју ногу, да и онај њему стане на жуљ. Наш ђура знао је понешто и немачки натуцати, па кад му пивар из Штајнбруха пише, да му пошаље и новце уједно кад хоћ) пива, а он купи поштаиску карту, пак њему на свој начин одговори — „8сМкз1 И11г <1и В1г зсТиске <Иг беИ, зсћјкз!; пкћ^ В1г бсћ1ке п1к<; СеМ" — ово је Јасно казано, како мисли онако п пише, подмуклост није познавао, искреност је волео. Дођел му какав рајзендер обично шваба да га понуди, он си даде слике показати, — шваба развија, густира, сваку описује, фали све штекће — а наш ђура гледи, па еамо на сваку слику одговара: тсМб 4 о 8 — па напослетку ппта шваба немачки, шта ви желите: — 8о а ВИЛ МоМепертпег &п Вег§ ћига аи! (Не Тигке — одговара ђура, друге му не требају, јер неодговарају његовом идеалу. Гостионица та и сад постоји, њом управља његова удова и брат му, о ком ће мо мало ниже рећи; ал ће те се зачудити, кад на јеловнику у истој гостиони читате сасвим стран потпис; одкуд је тај потпис дошо то ћу вам разјаснити. Покојни ђура напише једном јеловннк, и понесе у Н. Сад у штампарију, дозна то и господар Арса, пак га замоли, да понесе п његов прајзкурант од еспапа, и да уједно даде штанпати; Кад је наш ђура дошао штампару и предао обе листе за штампање, примети овај, да нема ни наједној потпис, и каже ђури да потпис на исте стави — ђура од природе неспретан, узме перо пак на Арсин прајзкурант подпише своје — а на свој јеловник Арсино презиме! па то тако и данас курзира у његовој гостиони, ал то ретко ко и примећује, шта је стало до потписа — гост гледа шта има за вечеру (јер ручак се овде не издаје) па особито ако је ко наш Јаша, тај само баци поглед на јеловник, нак одма диктира за тројицу! — Ал и јест тај наш Јаша дечко од ока у чему год хоћеш, ако хоћеш за шалу, за весеље, за игру, та ни у Кикинди немож му равна наћи, млад, здрав, окретан, а леп ко молован, па да га видите, кад једе — не ко наш јединац Јова — дрема и кад једе — него све пуцају заушнице, прави гуриан да му ни господар Арса неби замеријо! — а кад пије, па