Стармали

»етАРМАли* БРОЈ 15. ЗА 1884.

115

још кад му се пркдружи чика Љуба, ту се не жваће него све се грца — за воду ви да чују — ал и јесу људи, имаш ји шта и видити, до подне озбиљни, а по подне суште флегме — Енглези — слажу се у свему, — само се у једном а то је у појезији разилазе, и то обичео бива при свршетку, кад су подмирили добру порцију фрушкогорца, — онда Јаша радо извија неке немачке впрпјације, дочим чика Љуба опет његово омиљено — „кад помислим да сам Србин прави" — ту се онда ужасан контраст изроди — свађају се — иначе нема замерке — сутра се тог и не сећају. ђурин брат прави је контраст — није ни он неваљао, ал је увек нешто замишљен, ваљда зида куле по ваздуху, не чепа ником жуљеве, не замера се ником, учтив и угледан је млад човек, ако кадкад коме и запне за џеп, ко на пример да се наплати за једно печење гушћије што га је платио 70 н. — 2 ф. ил ако кад и за своје новце останеш гладан и т: д: то ништа несмета, а немож друкче ни чинити, ако није рад да се огреши о традиције свију својих колега! Мили читаоци, ви ће те сад рећи, е куд овај оде — поче о ђури па бог те пита куд нас одведе, никад краја, ко брудер Јашиним романима — 1 Ал молим, то све спада у историју покојног ђуре, јер гостионица иста постоји, гости они исти долазе, дакле ако хоћу ђуру да овековечим, морам и његове госте и насљеднике, а ово је тек почетак, опис галерије многобројни ђурини гостију тек је отпочет, па ако желите ја ћу други пут наставити, јер иначе би се морао о учтивост спроћу остали гостију огрешити кад би једне прослављао, а друге омаловажавао, доће све у своје време, док је нашег Стармалог, изволте се само претрпити. Номбост. И В Е Р Ј Е. лг I Ко је још и мрве сумње имао куд нас води г. Касапиновић са његовим кикиндским ирограмом, нека прочита у ,Пестер Лојду" од 6. јуна п. р. ову белешку из Панче ва: „Данас је био општи збор бирача, на ком се либерална (Тисина) партаја организовала. Срби су се придружили либералној странци. АнтонХаџићје за кандидата либералне странке проглашен. Др, Касапиновић је пледирао заношљивим (ћштзбеш!) речма за при др уж е њ е либералној (Тисиној) странци, Први пут ће по укинућу границе С р б и с а народним мађарским обиљеж.јем и мађарском тробојницомна избордоћи и т д." Тона Хаџић, секретар »Матице Српске" за кога смо се ми у Новом Саду толико пута недељама мучили да буде изабран као кандидат наше народне странке и опозиције, ступа сада у два среза као кандидат мађарске Тисине странке; дрКасапиновићчлан саборског одбора, пледира „ гн ћтге15зеп<1еп \Уог1;еп а да се Срби придруже странци либералаој, којој и Јо-

та Грујић припада, Срби Панчевци долазе на избор са мађарским кокардама . . . Овоме ја немам ништа да додам . . . камо среће да могу шта о д у з е т и. Народе српски! Сети се оног великог болника народног! Па се реши, хоћеш ли му још који камен натоварити на срце, или ћеш му гласањем твојим олакшати душу и иоказати, да сриски ионос још није изумро у твојим грудима!

У „Застави" кад се говори о местима, где се наши „Нотабилитети" кандидују, увек се каже Т у рски Бечеј, ТурскаКањижа. А на што то ? Зашто не кажу Нови Бечеј, Нова Кањижа или Бан атски Бечеј и Банатска Кањижа? Ал наравно, они виде, како су неке н о в е и банатске ствари омражене (н. пр. нови кикиндски програ м,)пасерадиједрже омиљеног имена Т у р с к о г.

Као год што г. Касапиновић у Политовом срезу ради п р о т и в Полита употребљујући фразу: „Мој поштовани пријатељ Полит," тако исто ето и г. Ника Максимовић у Шајкашкој вели: „Бирајте Сабовљевића, он је иајдостојнији да заузме место Милетићево (а овамо је г. Сабовљевић противник Милетићевог бечкеречког — програма и увек је владиној странци припадао,) те тако г. Ника у Милетићевом срезу употребљујући име Милетпћево ради против Милетића и његовог заменика! Мајсторија козе пасе! лл I На Еовиљском збору рече г. Ника: »Држати лепе говоре на сабору то ]е лепа ствар, али није све. Главно је знати шта и када ваља говорити, а када ћ у т а т и. ћутање је сигуран пјтит , о који ће се противничке стреле поломити морати." Но, па г. Ника је на сабору непрестано ћутао, те тако је ваљда до сада све противничке стреле поломио, и тако се немамо више чега бојати. :у: I Ономад после збора у Доњем Ковиљу састанем се са једним очевидцем, који је био на томе збору. — Па колико је било бирача? запитах га. — Свега са женама и децом могло је бити до 40 или 50. — То не може бити, одговорим му, било је богме тамо 600 бирача! — Није истина, рече ми он, ја сам баш бројао, од 50 није их било више. — Па добро хајдете да се опкладимо, да ће сутра стојати у „Застави" да је било 600. — Гилт 1 ! Стоји опклада!