Стармали

„Стармали" излази трипут месечло. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на '6 месеца X ф . За Србију и друге крајеве 10, — 5, — 2 1 /а динара. — Вдасник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; гдавни сарадник Абуказем. Издаје штам дарија А. ПајевиКау Новом Саду. — Рукописи се шиљу уреднику (1 >г. Ј. Јоуапоујс, Л\'јеи IX. РогсеМанцавне, 5(>.) — Претпдата и све што се тиче администрације, гатампарији А. ПајевиЕа у Новом Саду.

Шири поглед на изборе, Ада се то частило И јело и пидо; Да јесреће, и мање Доста би нам било. Ала се то лупало И глава и чаша, А рачун је умео Бит' и без бирташа. Алај су га свирали Цигани у банди А хусари звецкали Сабљом по команди. Кувао се паприкаш Хај у гвоздењаку, Остаће нам три године Спомен у стомаку. Што су само шарене Кокарде однеле, Тим. би могле живети Породице целе. Ови дани заиста Беху здраво бурни, Сад можемо опет бити Жедни и мамурни. Јест, — то беше обилно II уставно славље; Положисмо испите У Тисино здравље, Свршило се, - и народ Сад је опет миран II за двеста процената Већма — корумпиран. □

Шетња по Новом Саду. сишу. Комедија је одиграна, завеса је пала и штована се публика разишла већ кући да спава. Или зар изб о р и по с л а н и к а на угарски сабор вису најсмешнија комедија, какве Молијер, Голдони, Ифланд и Скриб ни у сну замислили нису, а камо ли написали и „Матици" на расписану награду поднели? II зар ми весела публика, названи б и р а ч и — нисмо се разишли кућама својим да спавамо, да спавамо пуне три године дана, док на плакатима по ћошковима не будемо опет читали, да позоришни управитељ Коло ман Тиса опет намерава инсценирати нову комедију, спрам које су Стеријна „Зла жена", Бенедиксов ,Пркос" и „Кикиндски програм" прави „шувикс". И ако Шерова историја светске књижевности и не спомиње Коломана Тису као аутора на далеко чувених комедија, ипак цели свет познаје његова целокупна дела са оним најразноврснијим сценама: комесарским бичевима, солгабировским нретњама, натарошким ионизним услугама, пу н и м главама и празним обећањима, старим вином и новим ирограмом, куваним- паприкашем и пресним лажима, — па онда, каквих типова и карактера у таквим класичним комедијама имаде! Какав „Кир Јања"! Какав Камуфле и звонар Богородичине цркве! Какав „Париски колотер" и „Покондирена тиква"! Све је то бледа сенка спрам смешних особа, ниских карактера, пакосних себичњака, подлих слута, надутих глупака и бесних, I уображених власника, што играју улоге своје у Тисиној комедији, та ни Гервинус, ни Хануш, ни Лесинг, ни Хајим Давичо не би им, ма како строго критиковали, могли наћи мане, него би морали признати, да сви ти типови и карактери своме идејалу иотпуно одговарају. Но сад кад се комедија одиграла и кад смо се разишли кућама, треба да легнемо у кревет, као обично после позоришта, и да ове три годиие, т. ј. до ј идуће представе, мирно одспавамо, а међутим допу1 штају нам г. г. солгабировп и пандури, да мислећи