Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 17. ЗА 1884.

тијицом." Али та „екстра партијица* бар има једног посланика, који је изабран без новца, пића и кортеша, бе заставе и теревенке, и без господе и капутлија, без обећавања и замазивања очију, — овде је изникао мандат из свести проста народа. На угарском сабору неће бити ниједнога посланика, који би се са избором својим могао повосити као Мигаа Димитријовић са својим мандатом од дичних Шајкапта добивених. И то је урадила мајстор Јефтина „екстра партијица." Сећајући се само опог силног пића, које се (осим других покора) у уздански избор уложило, солгабирова из ковачнице можемо слободно и то маџарски иазвати, да је Дзгакоз етћегек коуе^је."

Оде он! Затворили једнога рају у Босни због нечега, а можда и због ничега, то тамо у опо време није било ништа необичпо, па метнули Турчинастражара да га чува. Раја је ковао плап како да умакне, те се учипи тегако болестан. Турчин га запита гата му је, а раја се пренемаже и уздигае: Одох ја! Турчин га узе тегаити да ће оздравити, но заробљеник стење као болан преболан и само по који пут рекне Турчину: Одох ја! Турчин впдећи га онако болна није држао да је од потребе баш јако на њега пазити, него кад је ноћ дошла, а он као стражар мало задрема. Кад се тргне иза сна пошто је свануло, погледи у затвор, — а раје ни од корова! Братац одмако. Турчин махаше главом и говораше: — Ма није он крив, он ми је сам казао да ћеотићи! М. Р.

— Е кад их не познајеш, а ти окрећи кола на у сеоску кућу, тамо ћеш их познати. — А кога Глишу мислиш ти, дал' онога гато је прекопута од барбира? — Да тога. — Е тога ја знам. — А виш ми имамо налог од нашег старешине, да од тебе примимо те новце, што си од њих узео за кесу, ако нећеш одма окрећи кола. Овамо онамо и цига изброји новце. — А моје дукате и цванцике? — То је нама за труд. Ободоше коње и одјурише — цига је неколико пута махнуо главом и више ништа. — Но ти би могао бити и жандар прић Глишо ? — Па зар ти мвне још не нознајеш ? Еј мој брајко! мало је оваки људи као што сам јаПоделише новце и расташе се. Истина они нису ништа штетовали, шта више још су један дукат и неколико цванцика добили, -— али чика Јефту још и данас ухвати грозница кад помисли на кесу. Ако не верујете, запитајте га само. послао _______ Пуктало

133 И В Е Р Ј Е, :у: I Богме сам се ја опомад поплашио ! Читам по новинама, како се у јужној ФранцускоЈ појавила колера; но како нас лекари ондашњи уверавају то није она азијатска, него европска, која се обично не шири даље, него остаје у тако нечистим варошима, као што је Тулон, и не узима многе жртве. Али ономад добијем „Заставу" (бр 92). Отворим је као обично од остраг и на последњој сграни паде ми поглед на крупним словима написане речи: — „Колера у Вуковару"! Шта наопако, помислим. Но једва се умирим, кад прочитам боље, јер тамо стоји: Гвожђарска трговина Хермана Колера У Вуковару тражи једног помоћника и т. д. Онда сам одахнуо дугаом! V Кад сам већ код „Огласа" хајде да споменем и ово. Једанпут читам у нашим повинама оглас па разпе врсте каве: Кава Јава, С а н-Доминго и т. д. Сад тек нисам знао, је ли боља јава или саи? Тек само то знам, да кад човек пије каве па ј а в и, да му је онда поремећен с а н.

Мали Бранко, то вам је неки немиран дух. Док је матери на очима, он се лепо игра у авлилији: рани прасе, вија пачиће, прави чамце од хартије и меће их у буре са кишницом и т. д. а чнм види да га нико не гледи, а он се дочепа капије, па онако гологлав хајд на улицу и у римску иорту, где је много гаире поље његовим плановима. Али опомад богме како га је нестало после ручка из авлије, и не долазагае кући, дадогае се његовп родитељи и сестрице у бригу, те хајд за њим у потеру. Тражише га по свима улицама, али бадава. Једва тек пред вече нађе га мати чак на Дунаву и то саевим код воде, где седи на обали и посматра лађе и чамце по Дунаву, а и не мисли да со врати дома. Мати га караше и опимињаше, како је то опасно играти се крај Дунава, јер се може удавити, а трогодишњи Бранко одговори : — Е, а како се путунџија не удави, он уће сасвим у Дунав!

У Колошвару се бацали при избору к а м е њ е м. Е па то је наравно. Они су њих частили паприкашем и л е б о м !