Стармали

150

Нроба пера, XXXII/ Ко ј' кројачу дужан Е па нека, нека! Ко је праљи дужан, Праља ће да чека. Ко крчмарску конту Не може да плати : Име ће му стојати Са кредом на врати. Ако ј' дужник минорен Браниће се тутор Не пдатиш ли порцију Ту је егзекутор. Дугујеш ли брату свом, Лако ћеш с' одужит'. Дугујеш ли Чивуту Рок ће се продужит'. Ал пред судом највишим Не будимо ружни, Ан^елићу Герману Не остајмо дужни. ХХХ1Г Наш попа. Наш је попа од они Бољи и ваљани ; Само што се на предику Не мош' да накани. А знате ли за што? — Он од тога пати: Попадија дан и ноћ ГЈредике му чати. XXXIII. Нека извесна сабља. Има нека сабља, (Знам ја и чија је) Та се увек оштри, Да у миру сјаје , Та се увек оштри, Да страха задаје; Та се увек оштри, Догод претње траје. А кад једпом дође До озбиљног трења Сабља биће истрошена Од силног оштрења. Г -Д-Н.

Неки опасни знаци, А. Знаш шта је ново ? Б. Шта? А. Чортановчани правили револуцију на Бешчанској рештаурацији. Б. Та ваљда није, на како ? А. Хо мај, сва Бешка с околином ври, а ти незнаш — „п и л и у з д р а в б е кнезу."

Б Та каквом кнезу ? А. Па Чортановачком ! Б. Па онда ? А. На нили и књагињи! Б. Е па то је његова жена. А. Е ал су и певали ! Б. Па каква је онда то револуција што с.у певали? А. Па каква! здравили па певали све саме Р у ске песме а ни једне Мађарске. Б. Шта ? зар зна ко Руски ил Мађарски у Чортановци. А. Та не; нег певали све саме црквене песм е, е а то се пева и с т о и у Р у с и ј и. Б Е па ? А. Е па! сад ће Бешчанска мађарска господа с бирташем да их туже баш самом министарству да су револуцијонари и да стоје у свези са кнезом књагином а може бити и са свом Русијом. Б. Може и то бити — знатно је место а и на згоди су брате. Пец Шта је баба врачара у Београду дочекала. Господина Н. у Београду заболе врат, добио крајнике, шта ли. Доктор му нешто приписао, ал его се већ смркло, а њему још није боље. Дај, зови бабу, врачару, шат она помогне. Баба намаза оба палца не знам каквом машћу, па га поче гњечити по врату говорећи: „У вече и жљезде и звезде у јутру ни жље:де ни звезде." Кад то чу болеснив (који је пре неколико дана добио звезду за неке заслуге) он се разрогачи на бабу па се продера: „Не лај, баба — једва сам ја дочекао звезду, — па зар да је всћ сутра изгубим!" На то се баба насмеја, па окрену другу ноту: ,,колико на врату жљезда, толико на капуту звезда! — колико на врату жљезда толико на капуту звезда!" А г. Да, — хоћу рећи г. Н. разведри лице: „Жива била, баба Ево, сад ми је већ мало одлануло. Палилулац. Ј}|Т1 Ј)ГО (]110. Чика Марко у М. дође синоћ мало накресан кући. Чим на врата он загрли жену па је пољуби у нос (хтео је да је пољуби у чело, — ал није погодио), па јој рече : Знаш шта жено, од сад ћеш ми сваки дан кувати киселе карбонадле. Жена се тој наредби зачуди па га запита : А зашто то? Чика Марко, који се већ прућио био на кревет одговори: То је добро против колере. — А ко ти је то казао? — Па ено стоји у новинама. Жена опази да му неке новине из џепа вире, узме да их чита и нашавши чланак о колери нађе и шта се тамо препоручује против колере. — Али за бога мужу, овде се не препоручују киселе карбонадле, него варболна кисел и н а . Марко је Еећ био у полак заспао, па само промрмољи : Да, да, ти све мораш боље да знаш. Н.