Стармали
„СТАРМАЛИ* БРОЈ 19. 8А 1884.
151
Разна доба, разна и оружја. Док бијаши с Турци Делити мегдана, Требало нам много Перних буздована. Ал од како наста Та чивутска ера, Сад нам треба много Буздованских пера.
Сигуран савет, Бог и душа, свет је овај Баш лудница права ; Куд се макнеш, свуд ћеш срести Ваздан лудих глава. За то, брате, ако мрзиш Гледати суклата: Из собе се немој маћи, Закључај и врата. А рад пуне сигурности Твога очњег вида, II зрцало, ако имаш, Скини га са зида. (К И. В1.) Није одавде. Држао пон придику у П. Придика је тако лепа била, Да су се сви људи расплакали. Само је један стајао мирно као каменита стена. А шта ти брајко не плачеш? — запита га комшија. Ја нисам одавде, ја сам из друге парохије.
Нежан муж. Лг е н а: . . . . Наравно, ти не би ни онда за мене марио кад би умрла, ни на гроб ми неби изашао. . М у ж: Покушај најпре, па онда говори! . . .
Мало педа. Г о с п о д а р: Но ово је баш мало леда за 20 новч.! Трговац:Та ваљда вам не могу дати толико да се тбциљате по њему!?
Добри учитељ. 0 т а ц. Но синко ! Како то, те ниси и давас затворен преко ручка у школи? С и н: Па тако, оче! Учитељ се данас врло лепо понашао.
Уредна варош. Један пијаница (пада у јендек) Но, једнако се тужи свет да нема код нас доста канала. Ја већ ето у трећи падам д југрос ! Горак комплимент. Једна раскалашна женска (Једном научењаку.) Дал је то погрешка молим вас, што се ја срдии због комплимента, којима ми лепоту хвале ? Научењак: Боже сачувај! С правом се може човек срдити, кад чује лаж. Паметна жена. Нека госпа је уживала у том кад је могла ма кога одвратити од пушења. — Највећма шкоди цигара. Окраћује живот. — Ах, примети један младић, мој стриц је свог века пушио на цигаре, па је ипак здрав ко челик. А већ му је 70 године. — А да није пушио већ би му било 80 година одговори наметна женскаскупио К.
На питање у „Српск. Еолу". У 52. броју „Срп. Кола" стављено је на „Стармалог" неко „ „иаметно"" питање, на које он оамо за то одговара, што држи да је то пптање припослало какво добро, лудо, мало детенце, које је хтело да покаже, да већ и писати зна, — а ми децу волемо и ради смо их увек поучити, све до границе оне пословице, која вели; „Што луд све зна да иита, на то ни сто мудраца (а камо ли један Отармали:) не могу одговорити." Даклем, чедо моје, обрпши лсно носић (да ти га не морам ја убрисати:), седи ми на крило, па чуј што си хтео да ти разјасним. У анегдоти оној, за коју си ти запео, пао и носић свој разбио, ту стоји шта је па нитање турчиново Србин „о збиљно" одговорио. У тој речи: „озбиљно" лежи сва иронија. Да, збиља, ал ти још и незнаш шта је то иронија, е онда је с тобом тешко разговарати. Знаш Србин је рекао да се кнез Никола (т. ј. слика његова:) може свугде кугшти, (јер је свако тражи:), а Султан (т. ј. слика његова:) не може се ни за које новце добити (јер је нико код нас не тражи, па је за то нико и не продаје:) Тиме је хтео да Турчина скине с врата, нека Турчин разуме овај одговор како је њрму драго, а како јс Србин мислио, то нромућурном човеку не треба доказивати, иначе та анегдота не би ушла у „Стармали" него у какав турски лист. Анегдота се завршује тиме, да је Турчин био овим одговором задовољан, али је ииак „глдвом вртио". Да си и ти, чедо моје, мало главицом мућнуо. и ти би са одговором Србиновим био задовољан, много више него Турчин; насмејао би се простоти Турчиновој и не би се у теби окотила сумња да „Стармали већма воле турског цара него Српског кнеза, за које те морам мало и за уши повући (и то не горе: да буду још веће, него доле : да буду мање :). А сад иди па се похвали какав си одговор добио. Наравна ствар, кад би се „Српском Колу" знало праваодговорна уредника (који биодговоран био и ирема публици а не само према власти.) имао би човек и њега шта запитати, запитали би га. је ли нама данас најпреча*потреба забадати трн у здраву ногу или би можда могли што паметније радити ? Но немамо кога то занитати, зато то питање одпада, — али ће можда са свим друго питање у место њега скоро сазррти, — и време би било. " Стармали
Још се моту добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.