Стармали

154

„стармали" врој 20 за 1884.

Шетња по Новом Саду» С1.ХХХ1Х. Немачки песник Шилер рекао је, да ж е н е треба поштовати, јер „310 Д е с ћ <; е п ип<1 ^екп..." („оне нлету и ткају"). Ми Новосађани имаћемо сада најбољу прилику, да видимо то п л е т и в о и то т к а њ е, због чега женске треба да п о ш т у ј е м о. У идућу недељу отвара се изло:.:ба женског ручног рада у Новом Саду. Милина је бидо оно последњих неколико месеца налазити се у друштву наших милих женскиња: чим се две састану онда нема друга разговора него се одмах испитује шта која мисли изложити, је ли већ скоро готовз, има л' доста вунице, је а' стигао из Пеште свилсни брокат, на ком ће се вести, ради л' на ђерђеву ил' оеако у руци, хоће л' понети посао у илиџу да настави и доврши, помаже л' по мало и старија сестра, какву ће хаљину на „Беседи" обући, хоће л' доћи и ујна из Елемира, да ли ће суделовати и Панчевачка певачка дружина или ће остати код куће, — и тако вам се читав разговор врзе око изложбе, што ју наше честите и миле госпође ириређују, а чему се тако својски одазваше дичне Српкиње наше из свију крајева, Из свега овог види се, да је чика Стева, који је ову изложбу пре неколико година у своме календару „Орлу" предложио, много сретнији са овим предлогом, што га је на женски с в е т управио, него ли са оним нројектима својим, које је поднео у своје време мушкој, дакле јачо ј половини наше иетелигенције. Његови нредлози о оснивању народне библиотеке у Матици, о састанцима српских књижевпика, о оснивању друштва св. Саве и т. д. завукли су се у дотичне протоколе, куд су их мушка браћа стрпала, па ПОДЈШОШК Ил' не ваља поп ил ? не ваља село. Трагични-комична збитија. (Продужење.) Дакле тим начином и тим путом, он је био омиљена личност у своме селу. Еако је стизао свуда и на свако месту, то је умео свакоме причати, шта ко за н>им ружно рекне и тако се је сејао мир и љубав у св јој општини — да су га сви благосиљали као — ђавола. Он је стајао добро код капетана, онштина га мрзила, тужила, гложила с.е шњиме — ал' бадава поп Парца умео се свакоме додворити и свакоме показати искрен и доброжелателан — није ни једну хућу од уплива обилазио са свим празних руку. Тако му је с муком, натегом, гложењем, свађом, парбом, сваки премештај био пропраћан, па тако и овај тридесети у селу Еривоји. Већ и ту су га због његових врлина и доказаних способноети, особиго „уважавали" . . . Тужбе и парбе међу попом, општином и појединцима биле су у највећем јеку. Ал понајвише се гложио с капетаном сеоским. Кмет није био човек од оних што нит' сами кост глођу нити је другом дају" већ као најстарија власт у селу, хтео је да

ћуте, а напротив женска половина нашег народа прихвати живо и оствари сјајно ону идеју, којој она има да даде живота :изложбу женскихрукот в о р и н а, тај видљиви знак жеаске честитости, вредноће и врлине. Боже мој, каквих ти ту неће бити ствари на изложби! Све сами женски послови! Овом приликом не могу прећутати једну анегдоту, која се приповедала за време опет тако једне изложбе женског ручног рада. Оеда дође неки „благовјерни" суцруг, ком је један образ сав отечен био и пријави се одбору за изложбу, да он има нешто да изложи. — А где је та ствар, што имате да изложите ? заниташе га. — Ево ! рече супруг, и показ 1ваше свој отечени образ. — Отечен образ хоћете да изложите? питаху га зачуђено. — Та да, то је р у ч н и р а д моје ж е н е ! Ономад запитам једнога мог пријатеља, да ли ће његова кућа штогод изложити ? —- Хоће, вели, баш сам јуче узео два хвата дрва, и то ћемо наравно и з л о ж и т и. Али да се манем шале, јер читаоци „Стармалог" не маре за шалу, они кад хоће да се насмеју, узму па читају своју порезну књижицу или опомену за плаћање парохијала или читају извештаје са седница загребачког сабора, него да се вратимо на ствар. Дакле ово ће бити изложба женских послова. Женски послови! То је врло опширан појам, и може да изазове и неопоразумлење какво. Почињући од оног »женског посла", кад је оно госпођа Ева еико други и не загризе, а камо ли да оглође оно на што је оп око бацио. И тако се и заподела страшна битка. Кмет је правио попи сметње — хватао му сваки корак, тужио га чим не дође у цркву, не оде на пратњу, не опева пристојно мртваца и т. д. и сељанима је казивао, колико је чему права такса, колико поп за који посао смео наплатити и т. д. Поп је опет тужио кмета што му се мешао у „надлежност," што он набавља све потребе црквене, што не заграђује око гробља плот, што нису оправљени друмови на време и т. д. па доставља власти вишој, како кмет сеје раздор у општиии, опорочава власт, води бунтовне разговоре и т. д. Па су тако и један и други путовали. Кмет вишој власти грађанској на одговор а поп вишој духовжој власти опет на сдговор. Била је само то разшка, што је кмет располагао с више досетљивости и хумора него ли поп —• и тако је поп неколико пута страдао. Кмет је знао да је поп велики непријатељ води, а|ко год је непријатељ води он је опет по некаквом тајанственом закону природном у толико већи пријатељ — вину и ракији. Иоп је бегенисао „лубењ—диње" — и вино и мученицу. Па тако Је често у механи мало појаче повукао и непрестано искретао главу с оканицом односно полићем на устима и са дотичном садржином у њима, теда што боље