Стармали

„стармалн* врој 20. за 1884.

155

иружила Адаму ону јабуку да загризе, па све до госпође СилаЦнице, која је у Турс ;ој Кањижи кортегаовала при избору посланика, види се ; да су „женоки послови" врло разноврсни. Да је Е?а, уместо што је, не бајећи се колере, заишла по рају па овркивала оно различито воће по башти, да је умеото тога, велим, откала какав ћилим или навезла мараму са какву изложбу, а госпођа Силађиница да је шила мужу кошуљу, ти жепски радови мпого би више хасне донели, него ли Евино кортешовање и Силађиничино пружање киселе јабуке мужу да загризе, те да га тако на грех наведе. Него збиља ! Како би било кад би се скорим отворила у Новом Саду и изложба мушког ручног рада. Ту би тек било финих ствари за излагање. Ту би на пример новинари могли изложити своје уводне чланке, у којима један другог називају „бесним звером" ,,буџом", „денунцијантом" итд. Наш санитетски одбор могао би изложити рузмарински сокак и брукшанац. Матица би могла изложити своје магацине за књиге, који су пуни књига занарод, што их је Матица још пре 50 година издала, а народ неће да купује, јер му онда не би остало новаца за „Катинку" и „Цара Јосифа II." Српско учено друштво могло би и з л о ж и т и — (ал' да, оно не треба ништа да и з л о ж и него што има за л о ж е њ е нека чува за зиму, јер министар је и онако укинуо цруштву паушал за о г р е в, те ће чланови и часници опет на зиму цвокотати као и лане). Титељани би могли изложити оне т и т у л е, што их је солгабиров њихов за време избора народу и спита и измери таванице на механи. Ако се то испитивање мнсго повгоравало, то је често бивала последица томе, да је поп убрзо по све предмете око себе. као да их кроз исландски шпат посматра, удвојено, т. ј. дупло видио. Онда би се обично по настојавању кметовом коло повело, па се и поп и ако није био играч морао ухватити. Онда би коловођа некако удесио тско, да коловође све збијеније и збијеније и поп би уз смеј целе околине долазио у врло неповољан додир са разним лактовима и коленима. Тако би се он сутра дан чудио што га болу леђа и ноге, — Но није му само тако напакостио кмет, већ једном кад је поп својим дошаптавањем с надлежнима толико успео, да је кмет повлачен био на одговор, па и озбиљно кажњен због опорочавања власти, о >да се кмет добро користио оном трећом лепом особином, поповом, коју је његова потдија мрзила из дубине душе и нападала је у њему са свих десет својих ноката. Поп је имао обичај, да спаку младу и девојку обдари по којим милостивим погледом, слатком речи слаткишем, шареном марамом и т. д. Ал' за једном младом лепушкастом враголастом сељанком, која се нр,је много бринула, о томе, што јој завидљиве сплеткуше не издају најлепшу кондуиту — е за њом би наш јунак сваки пут уздануо, кад год би је срео. А после тог догаЦја с кметом и после његове казни, почела се младица с попом чешће сусретати; није се више поносила као пре, него још Јона прва

раздавао, те да их запамте они, који су ипак по његовом савету гласали. В р ш ч а н и би могли изложити један врло гаарен и ако мало груб Цеш-кир. Кикинђани би требало свакојако да изложе најавносг прегледањерачуна њихове политичне општине. И тако било би доста и „м у ш к и х послова", воје би вредно било изложити да их сваки може видети и диваги им ое, јер и а:со женске имају своју Еву, која их срамоти, имамо и ми нашег Адама, који такође заслужује 25 батина, што је био тако лакои, те загриз) очу забрањену јабуку, а као што се сваким даном уверити можемо, и данас још не мирује, него још једиако гризе забрањено воће и — с л уш а жен у. Дб.

У Ш Т И П Ц И. А На новосадској изложби женских послова чујемо да неће бити изложен Абердаров м и д е р, јер он не може 14 дана да буде без њега. * * * □ Исто тако ни с а л в е т покојне Илке, јер је још пуждан у Србији. * * = Што се чаршава Книћанкиног тиче неће се такође излагати, јер је послан у Шианију за музеј инквизиторских справа. * * & §. Дакле и ове је године г. солгабиров Тителски, употребивши сва средства да се изабере владин кандидат, морао увидети, да је „ТНе1 оћпе МШе!."

њему: помоз бог ! а он је запита што, а она му умиљато одговори, и тако је њихово познанство бивало све срдачније. Није попа ни сневао да је она у дослуку с млађим и угледнијим кметом. Тоје пријатељство толико сазрело, даје попу једном млада му пријатељица позвала к себи па вечеру. Е ал' пон се једнако отимао и страховао — да му не пуца још и већа брука по селу и да му попадија не награди још дубље греботине по челу; морао је страховати тим пре, што је знао да његов заклети диндушманин кмет, мотри на сваки његов корак и што му је познато било, да је због учесталих крађа било забрењено ноћу тумарати по селу. Истина да њега патрола не би отерала онамо гди тера друге ноћнике кад их на улици и укеба али не би му баш ни ночаст велику учинида. Но покрај све. га тога он се одважи да оде на вечеру. Е јест ал' код пријатељице беше узан мрачан сокачућ, а тамо два нагарављена човека с буџама; еле чим гост у сокачић сави, ал ти се просу пљусак по његови леђи. Он сиромак јауче — а кмет се церека на месечини и ужива у поповој невољи. — Сутра дан је знало цело село бруку његову а леђа су му била тако прернђена и профињена ? да су морала неколико дана чувати собу и постељу. Но то још није био крај његових с»раданија, Тужио је кмета опет и надовезао кмету сто кривица и кмет је био је био кажњен. — Ал' поп Парца носио је широке