Стармали

156

„ стармали * број 20. за 1884.

Ђука. Кажи ти мени нашто је ^наш брукшанац у Новом Саду? Шука. Па брукшанад је за то ЈЗ г г ^ а ^ ен ' да нас р ани ° д неп Р и " Ђука. Па непријатељ је наш и ■'_ е о л е р а, а брукшанад наш својнм смрадом не само да нас неће одбранити од тога непријатеља него ће нам га још навући на врат.

Ђука. Шта се у Загребу најјаче потресло од толиких земљотреса њихових? Шука. Мозак неких „стеклиша."

И В Е Р Ј Е. ~ I Наша мала Милица, коју врло многи познају под именом „мала глумица," била је недавно у Сенти са оцем својим у срп. народ. позоришту. Ту беше осим Срба, још и Немаца и Мађара. Милица је чула неке аој непознате речи и говоре. Отац јој раотумачи: овај говори немачким језиком, онај тамо говори ^ађарским језиком. А којим језиком говориш ти? заиита отац Милицу. Милиш пружи врх од свога језика и покаже га оцу прстом говорећи: Е в о о в и м ! лг [ I Ја не знам што ти Банаћани око Темишвара, осостаре чизме, а црква је имала заветињу јПоп је оптрчао с литијом брда и винограде, носио крста, и кад се такве ствари по летњој врућини, чине, онде се не иде наштесрце но су ту пљоске, Чутуре, а у њима вино и ракије; на кад се дође до авлије, порте, гди је постављен сто и гди ће се држати заветиња и гди је спремљен жест^к ручак, онда ту пред светом, треба очитати коју молитву и окадити трпезу. Е, онај што је прихватао тог дана кадионицу био је кметов пришипетља и уз то самостално за свој рачун ђаво — а поп је имао широке чишме. ђаво набаци жар из кадионице да падне у ноповј чизму, па таман су звона ударила, црангије припуцале Учитељ очитао оченаш, сељани присели за готову совру иочели сипат# чорбу а попа стаде дрека, јер жар има то рђаво својство, да кад је и у чизмама а он чини пакост, и жеже немилице, Те тако се једва неки пријатељи попови уразумише шта је и како је, па повалише попа, изуше му чизму: истресоше жар и видише иликове и ожеготине на злосретној нози. Тако је попу пресела заветина, дуго је ногу видао, али и ако није могао трчати у варош, а он је писао сваког дана но једну тужбу на кмета и на општину. Тужио је и онога гато му је држао кадионицу, ал сведоци се нису могли да закуну, да је жа;| из кадионице дошао у

бито браћа Румуни, иду чак у Арад и бог те пита куда по с у в у р и б у? Та ево нека дођу у Нови Сад. Сад како је опала вода у нашем -букшанцу, остала риба на суву и скапала. Наћи ће је лако, јер је мирис на далеко одаје. Кажу да је мирис тај осетила чак и колера у Тулону, те је запушила пос и наумила да бежи из Евро^ге, јер она и ако може доста свакојако задаха да поднесе, ал од овог ново ;адског брукшанског смрада хоће и она да падне у несвест. :\г ! — А како се каже срнски &аз-ће1еисћ1ап§ ? — Па ваљда гасно осветлење. — Гасно осветлење? Е па нама онда то не треба, имамо га већ у Новом Саду. (Тај сам разговор ономад слушао из „фогдпершпективе," кад сам на мом прозору нушио, а двојица испод мене прошли, па тако диване.) лг г У Будапешти се овог лета догодило то чудо, да је Ада м била женска, а Ева био човек. Како је то могуће запитаће когод не верујући. Но ево како. Летос је била у Будапешти славна француска сћисатељка, мадам А д а м, па су јој се представиле све знаменитије личности у Будапешти. Дође ред и на управитеља мађарског народног позоришта, који носи презиме Е в а. Кад управитељ приступи Францускињи онда ће их неко једно другом представити овако:

попову чизму посредством чије рук Ј , јер то нису видили — и тако је поп платио таксе. Тужбе беху јако учестале. Дигао се кмет, општина и цело село, противу попа, па не могу нопу ништа. П о п је п о п, с које га год стране окренеш с које га год стране прочиташ, опет је поп, а да изађе комисија и то још неподмитљива комисија, то је просто немогућа ствар. да се ноћу злоупотребе код ког чиновника на приватну или општинску тужбу — то се не може ни замислити, А кад би баш село искочило да попа обрије, — брада би му опет нарасла, — даклем ни то не би помогло. Ал шта ко тражи то и нађе. Кмет упевши се из петиних жила потури попу, вешто удесивши и с договором да се добро попу плати, те се полакоми и својим потписом и печатом потврди и одостовери завештање једног старца на 24 сах. после његове смрти, на просту реч, његове за њим заостале бабе, која је нопу саопштила последњу вољу^њеног умрлог мужа. Поп је Парца осуђен само на месец дана затвора и ја ни пошто не могу се пачати ни оцењивати независност наших судова, ал' тек знам, да су неки зли језици опорочавали власт и кривили попа за то, што није хтео дати, једног у том суду, који је писао левом руком и десно уво крио под косу — колико му је овај тражио да му изради пресуду, па да ни мало не бу-