Стармали

„стармали" број 20. за 1884.

157

— ГоспођаАдам: господпнЕва! (Дакдем видите да је Адам био женско, а Ева мушко!) Новине нам приповедају опет неку нову американску досетку. Најновија идеја американс*а, то је — х о т е л за самоубијце. Хотелџпја издаје господи и госпођама, који су ради да се чи те са овог свега, собе и све друге удобности за самоубијство. У свакој соби има о зиду врло лепо исцифрана кука од броаце, о коју е гост може, ако му срце жели, обесити. У соби са билијаром имаде у свако доба на избор пуних рев^лвера, а стакоце цијанкалија и другкх отрова не сме фалити ни у једној спаваћој соби. Хотелџија захтева у сваком случају, да се хотелски рачуп у н а п р е д исплати, што му наравно нико не може замерити. Брз одговор. Кад је неко у друштву хтео Дескашева да пецне, па му рекао: ,,Ј1ако је теби сад, ал шта ћеш онда, кад те глас изда ?" откреда му овај без премишљења: ,,0нда ћу тебе узоти за медведа па од села до села." Гиган.

де крив. ио ■ у је дао само половину, па је морао месец дана одувати у затвору. Е ал' и поп се опег светио кмету. Кмет је кажњен за неправљене друмове — ма да и данас по благословеној земљи Србији макнеш ли се само корак од главних друмова можеш погинути у блату, па се на ружном в емену можеш заглибити и на сред средине ,,насипа" (који се тако зове за то што се једнако насипа, а никад да се наспе.) После је кажњен, што није први покупио данак, ма да данак није платило дотле ни 100 варошана у Србији (а има их који нису платили ни по 10 година данак у вароши и{ако вмају и преко 10.000 динара) и ма да су остали кметови почели предавати много доцније и тек после пола године покупили и предали сав данак Кмет је кажњен, што није наређених му сто кола грађе истерао, иего тек 80, ма да други мањи кметови од 20 кола граће ни су ни 10 дотерали и ма да ћуприја за коју се довозила грађа не ће бити ни после 15. капетана готова! — и тако је кмет морао дати оставку на кмество. А како село не може бити без кмета, то је изабран други кмет. Поп је уживао, частио, староме се кмету светио. Е ал' попу ништа ни нови кмет не поможе. Скочило с ело, па неће попа ни пошто више. Чуди се прота чуди се конзисторија, питају се: ил 4 не ваља поп ил' не ваља село? (Свршиће се.)

Зар нема друга лека! За трпезом пуном Смеје с' бесна сила Како сиротиња Јад на јад гомила. Како му је горак И санак и јава, Како робљу нема Ни од куда права. Ал кад буде пехар Лрепуп горка једа, Дићи ће га у вис Сиротиња бледа. Бледа ће се лица Важарити махом, А румен обиља Пребледиће страхом. Здравица ће с' чути Нечувено дрска; Грчевита рука Пехар ће да смрска. Просуће се мука Дуго задржана — — Ох зар нема без тог Свету бољих дана! ! ? З-Ј Ј.

Тврда намера, Госпођица Анастасија наумила је да се и не удаје. Јер за паора неће, за трговца нема доста новца— а са другим овако стоји: За богословца неће, — јор би му се морала ви-. ше пута исповедати. За лечника неће, — јер ови радо прописују. За правника неће, — јер ови хоће увек да имају право. За филолога неће, — јер ови много држе на чистоту језика. За филозофа неће, — јер овај не верује ни сам себи, а да како ће њој веровати. За инжењера неће, — јер овај би је могао лако премерити. Ми на све ово немамо ништа друго да приметимо, већ саветујемо гђици Анастасији кад уме тако вешто да мудрује, онда је најбоље, да о стане пр: својој намери, - да се никад и не удаје.

Кога волнје ? Мој синчић Милан сиграо се са својим штенетом. Ја га случајно запитах: — Мило! Кога већма волиш-, ил' мене ил' штене? — Штене! одговори ми мој синчић.