Стармали

бтАРМАЛИ* БРОЈ 21. ЗА 1884.

163

фину трафику, од које деца с банка падају и од које колера бежи у Индију; кад би се Кикинђани доселили у Нови Сад, онда би и „кикиндски програм" био н овосадски ирограм, те би онда и раздор међу рођеном браћом ностао излишним ; кад би се Чуружани настанили у овој вароши, онда би и њихове »буџе" биле нама ближе, те би ми Новооађани боље иазили шга ћемо говорити и писати о нашој честитој браћи шајкашкој; кад би се Вуковарци овамо доселили, они би понели с собом и своје бунаре крај Дунава, који им дају чисту, филтрирану Дунавску воду, те не би ми кукавни Новосађани морали пити Динавску воду, у којој се пере чивутска вуна и ћурчијске коже и у којој се купају коњи и људи, јер се вода граби баш на тим местима. Из целога се види, како би то красно било, кад би се сви Срби скупили у Нови Сад да живе. На ту мисао сам дошао видећи сад о изложби браћу са свију страна искупљену и веселу. Сад сам хтео нешто о изложби. Н ) мораћу оставити за други пут, јер чисго већ гледим читаоца како зева, тегли се и дрема, па ако још реч-две напишем, знам да ће испустити лист из руке. А6.

У Ш Т И п ц и. §. Браћа Сомборци дођоше, певаше нам и одоше, тако, да нам све то сад изгледа као неки леа сан (премда нисмо спавали сад су они били код нас). * * * □ За време »Беседе* била је у дворани таква тишма и гунгула, да нисмо ни чули, како је н о в осадска певачка дружина певала. је ни шала била та два мале а, била су повод, те му једног дана рупи окружни прота, да му прегледа и попечати све црквене књиге, те да се конзисторија увери о њиховој чистоти и исправности а по тужби попове општине. И једног даца, појаха поп коња и не казује куда ће, али појахаше и три општинска заступника, међ' којима је један био диндушманин попов — бивши кмет — и не казује ником куда ће. На крај села већ су обе противне партије сустигле се и видевши да не могу скрити једиа од друге намеру, да потајно оладе, заједно се упутише епархијској столици. Целог се пута ратосиљао поп такве пратње, једнако га је малер за малером сустизао. Прво срете владику, који је епархију обилазио, за тим га ђаволи преварише, те је у кафани ш њима заједно вечерао мрсно, у петак, када дођоше попови заступници из консисторије, да понуде противне стране да се измире и поп Парцу за „неморално поведење" — јавно у петак мрсити у кафани" — из грдише. Даљи белај беше, што поп немаде гди спавати јер га изасланици олштински — не хтедоше примити у своју још једину незаручену собу у механи. Парца мораде пол«;тирати клупу. Ништа то. Таман је заспао а то га трже из сна див-

* * * 4- Од како је саграђена грандиозна жељезничка ћуприја код Новог Сада ја нисам видео грандиозније ствари, него што су хотелски рачуни за време ове наше изложбе. * * * 0 Читаоци новина од неко доба страшно су нерасположени и нешто срдито бацају новине из руку. Дуго нисам могао да се сетим са чега је то, но сад видим да је с тога, што нема више загребачког сабора и оних везелих сцена на њему. * * * >у. Многе госпе купују на кзложби својим мужевима — к е ц е љ е (за спомен). * * * -|- Многоме не би шкодило и — преслицу купити. * * * X Него има на изложби за добре мужеве и лепих — пап у ч а. * * & ( Сваки се живи диви уметничким снагама Н овосадским, јер супевачкедружинеизСомбора и Карловаца, Толингер из Кикинде, гђца Угљешићева из Будапештеи Дескашев из Загреба заиста осветлали образ — Новосађанима. * * * ^ Попу Кадићу замерају у „Српству* што је изневерио народну странку и није одржао задату реч. Како би они то К а д и ћ у замерили, кад већ и његово име каже даћекадити(а разуме се већ коме). * * * д У „Српству" стоји, да је неко ноћу ударио једног познатог господина по глави. Али не кажу нам чиме је ударен, да није наопако о б о ј к о м? но црквено певање уз свештеничку јектенију. Попа је дуго мислио да спава и да то снива, за то се није мицао с места, али кад зачу да се поји као на опелу онда се мало уплаши и скочи. Кад је устао имао је шта и видети. У механи седило је весело друштво младића које му је опело држало а на сред механе један грдни висок подофицир почео да му чита надгробно слово. Испрва је хтео, да се не жесги, но да окупи наредника, за ту злоупотребу обесвешћен његовог достојанства, те да се овај „одплати" и да се тако наравнају; ал' тек сутра дан, кад и за тај случај њему у грех стадоше приписивати и кад виде, да му онакав антикрст, какав беше онај наредник, који би до сад већ био пуковник, да није због доброте двајест пута до сада запињао своју каријеру с редовском а завршивао с наредничким, па опет пик Јово на н«во — кад виде дакле, да нареднику ни бриге нити се може надати да ће га моћи заплашити да му нлати потребне трошкове, — он онда употреби стару своју ттактику — „с мутавима." Општински заступници тврдише невероватну ствар, која ми се тим пре не може веровати што су попови противници и заинтересовапе личности, јер одкуд би они и могли знати, да су сви протоколи Парцини, који су били *