Стармали

# * * □ На вечерњој забави у В. Кикинди од 17. јула у кориетсрпске женскедобротворне задр у г е нало је свега чистог прихода 18 ф. 36 новч. Кад се узме да у Вел. Кикинди има 14.000 Срба, онда човек мора завидети Чанговима, на које су Кикиндски Срби далеко више приложили. (Као тто смо у своје време званично публику известили). * * * д Још се нека ствар ових дана догодила у Вел. Кикинди, која нас неће до „Л а в о р и к е" него до „п р осијачког штапа" дотерати. Ал мучно нам је о томе писати ! * * * + Поводом неког „атентата" у Вршцу показало се, да је неко „атенмама".

Владар и удворица (Балада из старог, средњег и новог века:) Владар се осори: „ћути, гаде вражи! То ми не говори, То су пресне лажи." Удворица ј' брго Тај укор одув'о; Пресну лаж је трг'о Па је мало ск у е 'о, Посолио два-три пута Овај исти гнус, А владар га сад прогута У медени кус. 3—Ј. Ј.

све избрљани, грубо радирани гди је било каквог „фелера" и т. д. почели да се пречишћивају, да без сваких прљотина буду пред консисторијом и чисти. Ти исти заступници причаше целим путем, да по § § кривокукастим и кривоносаетим не знам којим. ко фалзицира званичне протоколе иде 10 година на робију — ако му сврака мозак попије." Е а али попу Парци није сврака мозак попила — то није ни отишао на робију. На послетку на једвине јаде и више по молби поповој, него по преставкама, тужбама и заклетвама целога села — би поп Парца премештен опет чак у други округ. Највише се поплашио од повратка са друштвом, изасланицима општинским. У једну варошицу, кад су улазили морао је и поп ићи барабар ш њима а за њима су свирали цигани, које су дочепали на путу. Није рђаво веселити се и располагати —■ својом слободом и својим новцем у слободној земљи, али тек њему, као духовном лицу, то не нристоји. Низ један брег код су слазили и Парца на пред во. дио коња за узду, лепо је баш осећао по леђима буботке од земље и шљунка, што су летили за њим, ал' изасланици причаше у првоме селу са свим озбиљно, да нису још тог чуда доживели, да поред белог дана пада земља и иесак из неба.

Ђука. Шта чујеш бога ти о коЈВУ ћ Шука " Чу Ј ем да је и она сама Јшж Ж У Д° била коле РУ те Ј е скоро и не- _ Ћука. Јеси ли ти читао приповетке из иљаду и једне ноћи? Шука. Нисам, а шта ће ми! Ја идем сваки дан на изложбу женских рукотворина, што ју приредише наше миле и дичне Српкиње.

Ђука. Даклем српски министри обећаше, да ће Србија бити јако заступљена па изложби у Б у д ап е ш ти. Шука. Јест сад су попустили, а сећаш ли се како су каштиговали некад српске чииовнике и владине потомце, који су се усудили отићи на етнографску изложбу у Москви? Ђука. Но добро само, кад су сад променули назоре.

Један епиграм М, Витковића, (Са маџарског.) Поверишли свештенику душу А лечнику тело, Сигуран си да ћеш врло брзо У рај стић' зацело. Ив. М. П. Зија.

Целим друмом попов је коњ беснио и подигравао, баш као да му је која слаба страна паприком засута, ма да сирома чилаш није ни трунке сена, за 2-3 дана могао окусити, но се све трзао и фућао од јасала. Изасланици нагађаше, да је то цинцарин механџија мазао јасле с курјачом ил' медвеђом масти, да коњ не сме прилазити и да ну се штеди сено. Близу села слеташе неколико пута на земљу непоњатно како и кускун и седло попом заједно онако не бирајући ни место ни положај — Изасланици су то тумачили тиме што је коњ попов много воде пио па се морао опити . . . Еле тако кад је пон стигао кући и кад га попадија целу ноћ оподелдоком трљала поии је од некуд било јасно, да нема сганка више у селу и да му је живот туна у опасности. — Написао је молбу — и после неколико дана казао Еривоју збогом. Ал' не за навек. Требало је на крају крајева платити све трошкове око толиких парница и кривица, ислеђења и т. д. Поп Парца је и на даље имао вештих пријатеља и од уплива људи, који су га могли научити како ће надмудрити јадне и неуке заступнике општинске. Поп је дошао у општину. Дочепао једног по једног заступника општинског, да сад пошто је премештен не