Стармали

„ С тармали" број 22. за 1 8в4.

171

за њих се заиста не може казати да су ж е н е а кад нису ж е н е, како могу они онда издагати ж е н с к е посдове! У овој соби поред осталих дивних радова упада у очи и један везен свилен чаршав за астал, на ком су извезена четири српска песника: Бранко, Змај, Лаза и Мита. Још никад нисам тако пожалио што песник нисам, као овом приликом, па да и мене женска ручица с наочарима заједно макар онако у један ћошак навезе и исцифра. Што је најинтересантније у овој соби, то су радови наших приправница: ту вам оне израдише мушке кошуље, па богме и папуче а има и гдекоји ћилимац и јорган па и дечије реклице. Суботичке прегаче су већ и онако на гласу, а на овој изложби ч сто би човек дошао у искушење да коју украде. У петој дворани видимо Срем, Славонију, Хрватску и — Белу цркву. Што је Срем дошао заједно с Белом црквом, то ја ни мало не замерам, јер осим што увиђам, да се због маленог цростора није могло дати свакој вароши и покрајини обашка дворана, ја још и због тога волем да су Срем и Бела црква заједно, што ја поштујем и сремска и Белоцркванска вина, И у овој дворани мора сваки мушки увидети ништавило и слабост своју, јер он који тако вешто уме да напише сваког првог месеца квиту за примање своје плате, који уме тако правилно да начини цигаретлу, који тако хитро при фарблу зна да промеша карте, тај исти брат не би имао ни кошуље на себи, да није вредне женске ручице да му сашије, дугмета да пришије, и где треба пантљику да намести. На крају ове дворане има диван кревет, који је заиста дошао на најзгодније место, јер је баш при крају изложбе, и заиста, кад се човек умори од разгледања толиких силних шарених изложака, врло би му годило, да се простре на овај дивно израђени кревет и да се ту одмори. могао дуго стојати безпослен већ се лати свога заната, који је у солдатији испрактицирао, — те као искусан за" натлија примао је разне наруџбине. Прво је пгио своме стрицу прслук од штофа са правим крогпом, чега ради је био исти стриц принуђен да и зими и лети носи опаклију ; није рад ићи увек гологлав, јер иначе му крогн стура шешир са главе. Но и стричева опаклија, није утекла од прслука, јер је и она била грешна: турила је покојнога Раду Марића у бару, кад се сагнуо да пије воде, и да не би на близу живи људи, Рада би се још и данас тамо давио. Па кад је још више таких наруџбина, нових и наглавака, посвршивао, онда се о њему рашчуло на много педаља даљине да је врстан мајстор кројач. И он сад науми да се жени, — за то му наде на памет шиваћа машина, како би добро било кад би је имао, лакше би се оженио; али пошто није знао на машину шити, то он рече у себи: „Нека иде до сто врага машина, и тако немам новаца да је купим! Могу ја бити мајстор и без ње." — И тако му тај новац, што га није имао, остаде у џепу, — с отим се новцем могао комотио отиснути пешке под ветар, да жену тражи. Идући тако све за носом приспе у село С., баш је било у недељу по подне. Време је било красно, девојке су

Напослетку долази шеста дворана, радови женских основних и виших девојачких школа у Новом Саду, Сомбору, Кикинди итд. Гледећи послове ученица в и ш их дејвојачких школа чисто би човек по оној еванђелској речи преблагог Христа спаситеља узвикнуо: „Пустите децу к мени !" Тако је то све краснои лепо израђено. Кад тако човек уморен и угрејан сиђе доле и пође са изложбе, а он не може а да не уздахне за чашом хладна пива, но тек што изиђе у порту, а пред њим се створи — ох, иронијо! — школски б у н а р, који осим креча, садржи у себи још и салитрене киселине и амонијака, ал' за то опет ништа не смета, да се из њега сваки дан поје 600 школске деце. С тога човек окрене брзо главу од бунара, те се упути у Тошину пивару; пут му се донде — онако жедном — тако отегао, као — ова »шетња по Новом Саду." Аб.

У Ш Т И П Ц Ћ. §. Многи, који не дођоше на изложбу у Нови Сад, веле : па биће и онако до године у Будапешти изложба, те ћемо онда отићи. * * * □ У дијецези владике Никанора читају српска деца апостол латиницом писан, јер у школи не уче ћирилицу. Па то онда кад би г. епископ хтео да његово дело „Св. Саву" могу и деца читати, морао би га штампати латиницом. * & & © Сад су унели дакле латиницу и у цркву ! Само не знам, да л' су је с тога унелл у нашу цркву, да је к р с т е, или да јој очитају о п е л о ? * * * ~ „Опће иучке учионе" хоће дакле нашу децу да похрвате! А дагде су наше „опће пучке" владике!? играле у колу; ту се дошета и Мита па видевши лепушасте девојке помисли: ту ће бити хора за мајстора. Мало подаље у прикрајку стојале су девојке које нису играле у колу које су такођер гледале коло и ђувегије као и Мита удаваче. На једаред смотри он међу осталима једну девојку таман по своме густу и често је бацао погледе на њу, — а ни девојка није била слепа, па је погледала и она њега. То је био добар знак и мој Мита заиђе да распита за девојку, чија је и шта ина. Па кад је и то разабрао девојка му се још већма допадне. Врати се брже боље у А. да нађе проводаџију, те тако други дан заједно са проводаџијом дође опет у С. девојачкој кући — што ће бити јесенас нека буде вечерас — т. ј. |да се девојка испроси. Кад дођоше у девојачку кућу распитају се по обичају за јунач'0 здравље, па онда полако наговесте, као чега ради су дошли, а проводаџија изређа све што ђувегија има, па га похвали како је искусан мајстор, како је шио поп Мији у Падеју мантију и некоме Шваби у Бочари на сребро мађарске аљине а има и добру машину, читава фабрика, па не да ради, него све везе и т. д. (Свршиће се.)