Стармали

202

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 26, ЗА 1884.

Што они после тако какве добре бербе одмах у Америку хитају, томе ће бити узрок, штз американској виновој лози, као што је познато, не шкоди филоксера, као што на пример чини ова штете овде у нашим крајевима, а како је наш народ марл>ив и заузетан^ то ће филоксера ове године чини ми се највећма шкодити браћи Моју Медићу и Мити Петровићу, ако им т. ј. књиге њихове „0 филоксери* остану непродате, као што остају код нас и књиге о „колери" и „диФтеритису," јер ко би још за своје новце уносио у кућу своју колеру, дифтеритис и филоксеру! Него искусни виноградари предлажу, да се американска лоза код нас пресади и калами, и заиста, многа се американска лоза већ и пресадила и лепо код нас и пуимила, на пример новинарски ре клами, којима је колевка у Америци, сад се већ и код нас тако расплодише, да већ и ми дајемо по 500 дуката ономе, ко добије зубобољу и после Котеових капљица, имамо по 16.000 иберцијера на стоваришту готових, нема више главнице и житу, Вилхелмов крв чистећи теј, и друго нешто чистећи теј св. Германа (8*;. бегтат-Тћее). Добро би било да се нађе каква филоксера, која би имала ову рекламску лозу да утамани, те би онда остала превареном свету која крајцара, да може и популарне књиге о болестима и другим невољама светским куповати. Ал' куд сам ја отишао! Као да сам и ја дефраудирао из касе читаочевог стрплења коју хиљаду дуготрајних минута, побегох ево чак у Америку, но да се вратпм опет у Европу, у колико се може тако назвати овај крајичак земље, у ком ми бербе држимо, филоксеру требимо и по рђавим друмовима кола крвамо. Берба се зове оно време, кад они који немају винограда, почну да штудирају, у чији ће виноград ""»Д1ММ1 ' Ч е с, Хумореска Тад. II. К. (Свршетак.) Свађа, која би се чешће пута појавила између заљубљених јарана: Господииа Нинка и госпођице Јуце, трајала би само десетак минута — само би требало неко од њих двоје да се лапињи у очи и насмеши, па би одма излећела реч: „љубезни" — „љубезна"; љутња је, дакле, могла да се произведе само у повреди достојанства господина и госпођице а после би одма наступило кајање .... Тако они опет преговараху о венчању' без икаква помисла на свађу јер и сам господин Нинко више пута уз реч говораше: — „мени и треба таква госпођа која уме за најмању ситницу бранити достојанство своје и недати ником да се са њом титра. Тако исто и Јуца воли оног јунака: „— који се јуначки у сваком погледу понаша." Ваш у оно време ка ј ; беше највећи јек преговора за веееље, нанесе ветар неког Тренда кочијаша, земљака официра Нинка њему у госте. Одавно се нису ни видели и носио је пуно ноздрава из њиове постојбине. Трендо је доста млад човек, цомлађл од Нинка за неколико година а притом се разликоваше од многих кочијаша, јер је 94,

ићи да се мало провеселе и запате један онако поштењејши мамурлук, од кога ни кисели краставци ни /^енине придике не могу човека лако да излече и к себи доведу. Берба је с тога политички знаменита, што она увек почиње онда, кад и хрватски сабор, а разликује се од овог у томе, што се чаброноше у берби обично пристојно понашају, не гурају се песницама у ребра, не називају један другог издајицама и не прете да ће главног чаброношу бацити кроз прозор, премдабиовопоследње био несмисао, јер у винограду нема прозора, кроз који би г. Старчевић могао проћи. У сремским бербама обично нема од стране власти никога, а нарочито нема жандара, јер ови имају много важнија посла у загребачкој саборници. Берба се и по томе разликује од хрватског сабора, што у берби још нико није дошао на ту луду мисао, да попује: Нема Срба ! Иначе се берба врло слаже са хрватским сабором: обоје теку весело и свет им се често смеје. И у берби и на сабору се људи често играју с ватром. У берби игра улогу б у р е, иу седницама саборским владају често б у р е. Берба је већ отпочела свуда; у Вршцу се грожђе и автономија увелико већ г а з и; у Београду је набављена већ гвоздена п р е с а; по манастирима видиш све сама сремачка муљала; у Загребу има неколико капацитета, који би способни били да носе путуње; у Сомбору има доста вештих манипуланата с вином; у Карловце се вуче многи кљук (не знам кога Карловчани тако к љ у к а ј у ?); и т. д. Даклем као што се види, берба је већ увелико отпочета, ал' не знам кога ће после бербе послати у у небрано грожђе.

знате до ире годину дана био у жандарима и тамо сс много чему научио, што не знају остали људи. То ти је један „салонски кочијаш." Кад се он, мој брајко, обуче у „салонско одело" са белим рукавицама и зеленим „цвикером" на носу — ти би по сто пута реко да је то неки господин човек . . . чак из Париза, а не — кочијаш .... Иинко је с радошћу дочекао свог земљака и пустио га у исти квартир где је и он био, надајући се да ће он кроз који дан отпутовати опет у село. Трендо је, такође, мислио пробавити само неколико дана али познанство са госпођицом Јуцом учинило је да заборави на путовање. . Од чега се Нинко највише бојаше, као од љуте гује, то га и постиже. Трендо је са својим понашањем дарнуо у најосетљивију жицу Нинковог осећаја — и он се заљубио у госпођицу Јуцу. Ни хиљадити део није он знао од оних речи што Трендо тепаше госпоћици. 0, оног пренемагања, салонског увијања, упијања уснама, чепкања око ње — то нигда није ни снио а то ли видео Нинко, није хтео испочетка ударити госту у образ на такво увијање око његове иснрошенице, него гледајући то с великом муком, труђаше се да се изнова с њим утркује око госпођице, пошто се чисто препаде да ју овај не премами. Он је био набавио салонско одело нарочито да у њему разговара са гоепођицом, јер дозна да она већма воли такво одело него официрско, па како би дошао са дужности од-