Стармали

210

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 27. 8А 1884.

Шетња по Новом Саду. СХСУ1. Даклем смо о б р а л и ! То јест, ја разумем овде, да смо обрали в и н ог р а д е, а не да смо обрали бостан нашег автономног живота и наше народне срсће, као што би се по неким знацима могло судити, кад човек, на нример, чита у новинама, да Панчевци својевољно напуштају вероисповедне школе; да манипуланти Рацковићеве закладе у В. Кикинди играју жмуре; да се у Вршцу наимењавају наметкиње-учитељице; да „Матичине" књиге, што их је издала пре 50 година у магацину Матичином пуштају већ клице, као стари кромпир, а нови „Летописи" леже тамо под Матичиним кровом сигурни од кише (претплатника); да у троједноЈ краљевини нема Срба, него да су то све само бирачи Мишкатовићеви и Хрватови; да „Школски лиот" мора да престане, јер неће Немачки и Мађарски учитељи да га држе; да Бајшани дају своме учитељу 5 ф. месечне плате, даклем 2 ф. мање, него што се иначе слушкињама плаћа и т. д. Даклем да опет пређем на моју тсму: Ја и опет велим, да смо о б р а л и. Али за то не треба ми да се бацимо у дешперат, што су бербанске радости престале, него се тешимо како знамо. Кад нема више сдатка вина, а ми гледајмо да нам и ово старо вино падне слатко; кад нема више оне плодне лозе и чокоћа, а ми се тешимо, што је бар филоксера заостала, а она нас из^еверити неће; уместо седења на зеленој травици задовољимо се од сада са сед^њем за зеленим столом } кавани, а место зеленог венца, можемо сад држати у руци зеленог кеца; уместо гајдаша, слушајмо сада пред кућом добошара, а место веселих песама бербанских, уживајмо сада у опоменама пандурским због неплаћене порције. А најважнији посао, нека нам буде сада како иде позна јесен и зима: читање новина. Јер у томе послу сваки човек лако може да нађе утехе и задовољства, радости и уживања. Ако је ко с и р о м а ш а н, нека чита у новинама како су овог или оног богаташа поробили и злоставили, те ће онда морати сиромашак бога хвалити што га није богатим створио, те га каквим салашем или пуним буђеларем осакатио и унаказио. Ако је ко родољубив, а нема новаца, те жали што му није могуће, да остави какву штипендију изакладу, а он нека чита у новинама шта бива са Сандуловићевим, Барајевчевим, Рацковићевим и т. д. фондовима, те ће се онда умирити и рећи : Хвала богу, што нисам меценат српски! Ако који сиромашан слуга жали што није изучио препарандију, те би сад могао бити господин учитељ и лепо живети, а он нека чита стечај Бајшанске општине на упражњопо учитељско место са 60 фор. годишње плате, те ћо видети, да још учитељ мора њ е м у завидети. Ако је ко малерозан тако, да га је жена о с т аз?ида, нека чита нотице у ндвинама. како многему-

жеве жена до душе не остави, него она остане у кући, али мужа и с т е р а на поље, па ће се утешити. Ако је ко новинар, па има малер, да га сваки час ухвате у лажи, нска не прима то к срцу, него нека чита пештанске, а и многе друге новине, пак ће видети, да није он јединац у мајке, који уме да лаже, него да то пасира и другим смртним новинарима. Ако је ко играјући фарбла изгубио какву сумицу новаца, нека не дешперира, него нека чита у новинама, како је овај или онај банкер, играјући на берзи, изгубио толике милијоне. Ако је ко постао сад први пут члан сабора, ал је новајлија, па није унознат са парламентарним животом, а он нека из новина штудира парламентарно држање Давида Старчевића, па ће брзо научити. Ако кога боли зуб, па не може да спава, а он нека потражи у новинама оглас Јакоба Котеа, који даје 500 дуката ономе, кога и после његових капљица буде зуб болео (ако га т. ј. најпре даде извадити, па онда у њега капљице усути). Ако је ко списатељ, па не може да нађе издавача, он нека чита у новинама, да „Историја" ђурђа Бранковића није још издана на свет, ма да је писана пре 170 и толико година, па нека се теши, да ће и његов рукопис после два столећа још стојати тамо, где стоје папуче каквог калуђера. Тако ће мо читајући новине провести пријатно »иму, особито ако имамо неколико хвати дрва и банака. Ко пак нема банака, нека се претплати и угле да на „С т а р м а л о г а," јер он је весео и кад нема банака.

Уштипци А Баш ти је врлина тај „ајзлибан." Сад имамо жељезницу од Ниша до Београда, те у „Виделу" сад у октобру излази извештај са седнице скупштинске у Нишу од 16. ј у н а о. г.! *е * П Ко каже да у верификацијоном одбору саборском нема ни једног Ср б и н а! Та ено читајте међу именима чланова налази се један А. В, а с г и један е. 8 г е г ћ ! * * * = Чујемо да би и г. Б. ступио у вршачко „друштво умерености," али под условом, да се изостави онај грозни параграф, који забрањује пити Нојево пиће. * * -}- До душе на Ноју се може најбоље уверити, да вода већма шкоди вего вино (вода је потопила онда цели свет, а на в и н о је Ноје само мало спавао.) * * * §. Познато је да је винову лозу у Срему први садио Римљанин, који се звао П р о б у с. Зато ваљда Сремци и разносе сад на све стране п р о б у, кад хо ће да продају вино. * * * О Кажу, да ће и др. Давид Старчевић да оснује друштво умерености. * * * 2> Нека власт издаје свзмеједном чиновнику све-