Стармали

.СтАЈмАли* ВРОЈ 27. ЗА 1884. 211

доџбу о владању ј којој се сведочи, да је дотични „умерено поштеног владања." * * * М У лецедерском сокаку у Новом Саду насељава се нова колонија вашака без госе. * * * х У вајновијем „Гласнику" стоји, да је Јорговићева књига в О претоваривању школске деце" напосе препшшнана из „Заставе" за 1883. годину. — Ово је све истина, само што није из „Заставе" него из и Јавора, и није г. 1883., него године 1882.

И Б Е Р Ј Е, лл I Господар Јова дође у гостионицу и наручи пар кобасица. Док је келнер отишао био да их донесе, види господар Јова код других гостију где једу неки добар паприкаш, па види у јеловнику да је цеза једна иста, предом::сли се он, те кад му келнер донесе кобасице врати их он и рече келнеру, да му у место кобасица донесе паприкаша. Келнер му учини по во&и. Господар Јова кад је појео паприкаш пође кући. Келнер га заустави на вратима и заиште да му плати паприкаш. — Но, рече господар Јова, па ја сам вам дао кобасице за паприкаш! — Е, ал' нисте ни кобасице платили! возврати келнер. — Па нисам их ни јео, те зашто да их платим! Тако ће господар Јова сасвим логично, а келнер увиди да је тако, те се још извињаваше и пусти господар Јову да иде својим путем. "V I Док је оно владала колера у Тулону, те док смо сс плашили од ње (сад се више не бојимо, јер сад влада по целој Италији!) разаслале су власти у сва села карболне киселине, ради раскужавања ваздуха. Тако доби и Стапар од вармеђе два акова карбола. Поглавари су дуго штудирали како ће то по кућама поделити, најпосле један узе буре на колица удари славину, те пође од шора до шора вичући : — „Колера! Колера !" А људи су из кућа излазили који с лонцем, који с другим каквим судом, те му се тако наточи у њ' „колере*. Тако се у Стапару делила колера.

На парнасуНа парнасу нити расте ротква, Нити патлиџан, Зато песник често гладан, 0 иесми проведе дан; Али барем жедан није Песма му је шедрван. Гиган.

Ћира. Незгодно је то што ми Срби имамо мален број интелигенције, па тако на неке прваке наше спадне, да буду и чланови српскога клуба, и чланови владине странке у Загребу. Спира. А по чему је 10 тако незгодно ? Ћира. Јер ти људи не могу свуда доспети. И тако се саборски одбор држа б е з њ и, Српски клуб изгледа још (љу)без-њи-ј и. Само седнице владине странке не могу бити б е з њ и, јер ко би јој иначе одржао душу.

Ћира. За што се угарски земаљски сабор обично сазива 27. или 28. или 29. дана, еле увек при крају месеца ? Спира. За то, да би посланици могли добити дневнице и за онај месец, у коме нису ништа радили. Ђира. А за што се српски црквено-школски сабор не сазива никако ? Спира. За то, јер нас наши м<ађарски тутори штеде од излишних трошкова.

Жива сарањена. Имао човек жену пијаницу: како св он гдегод помакне она се опије. Човек шта ће него је стане плашити : „Ти жено ако се још једаред опијеш, ја ћу те живу саранити онако пијану. Жена се неко време чува а, и није се опијала; ал' једаред се превари и опије се. Човек дође с посла у вече кући и затече жену пијану; легла на кревет па спава није њој ни бриге; човек шта ће оће да је научи памети скине је с кревета и положи је п о д кревет па донесе дасака и обгради је. Жена кад се пробудила и дошла себи; нађе се у чуду, где је сад ? дигне руке горе, даске! (т. ј. од кревета) пружи руке с једне стране зид, пружи с друге опет даске, шта је сад! Напо^летку сети се да јој је муж казао : да ће је живу саранити ако се још једаред опије. Човек је седио у соби и слушао да види шта ће радити док себи дође! Кад ал на једанпут зачује се глас „из раке" „Мррр-твиии, 0 мрртви имате ли ви овде бирцуз? Човек кад чуо шта је и какоје одгради је, т. ј. посклања даске и она изађе напоље — па одмане руком кад види да нема лека, Т. Г.

На концерту Олге Васиљевићеве. Д. Јеси л 1 говорио с уметницом, говори ли добро српски ? Б. 3 а н о с и, А. Заноси? Јест заиста, ево и вечерас нас је својом свирком занела.