Стармали

.Отармали^ врој 29. за 1884.

229

Лако је Гарашашшу сада бпти миппстар фипапцијс, кад се зајмовп п;авс, — ал волсо бп га впдстп онда кад дође до плаћања.

Опет су псгдо, око Тампшвара, погату покрали, Алп лоповп су већ ухваћепп, јер Је сума бпла мала, па није могао ветар да је далеко одува.

Миогп се чуде гато се у Београду јуристама пе прсдаје право. То је са свпм попатно. Дапашње јуристе бпће врсмепом судпје, а Гарашашш може лако бити пред судом, — па ко ве»н, бољо да тп људи пе зпају шта је право и законо.

Преводи са немачког. ХЈ11 8 е г \\ г 11' 1; ћ 1 з е ћ г Н с ћ ; а и с ћ л\ 7 а 8 е г

Ђуна Дакле Смнчпклас каже да Срби у Троједннци теже за »прев л а ш ћ у." Шука- А како може он то ка' г /зати, кад у Троједнпци и н е м а ^%ЈШ ~<Срба! Од куда ћо онда тежити за ^превлашћу? Ђука Та онн до душе увек говоре да тамо п е м а Срба; ал' зар ти мнслиш да онај, кога н е м а, пије у стању да чини човеку псприлике? Шука. Ја држим да пије. Ђука. То се ти вараш. Ето па пример узми : новац баш онда ч:ши човеку пепрплико кад га п е м а ! Ђука. Даклем Србп су обрали у Загрсбу? Шукв. А од куд то ? Ђука. Па вп'ш ди пмају оргап, који каже, да је

п 1 с 111 уег8рг1сћ1, 1 1 ј 1 е г. = Паш 1 'е крчмар ерлав; 1 пбран. Шука. Вараш се, таЈ оргаа ћо се трудити да Србип не буде о б р а и, пего да листа, цвета и напредује. и воду коју не обећа даје.

о 184, с!е 111 8оћп? = Твој је сип во Аћег§1анће. = Лли веруј!

1)1е8егХеће1 18 4 сПск.

6 о (; (; ћ е ћ и 4 е с11 с ћ V о п Е е и е. шешпр из раја !

Не бели се, бисер-дико! Да ти бог да

Ух, то је страшно! Представи себн, драги читаоче. а особнто ти драга читатељко, да нешто уђеш у какву собу, доста малепу, па се обазреш око себе, и видпш уз дуварове озбиљпа лица неких странпх, личпо ти непозна:пх људи, који су упрлн очн у тебе, а ћуте. То би чуд-

— Ја би умрла од туге, рече Милева намигпузши на Милицу. Чика Миши је канула суза из ока. Он је био блажеп. — „Дакле морал је, красне моје голубице отуд тај, да се махпете те ваше жеље; зашто ти тако краспа, да вечито плачеш, а ти тако мила да изгубиш твој буј н живот ! Нека дакле тичићи стоје с миром, а ми хајдмо у шетњу и забаву," заирши чика Миша усхи^ено. — Лепо знате, проговорише о5е у један мах, та да ту стоји момак, који има млађано и љубеће срце у грудима, па када би тај чуо, да ће једна за њии вечито несрегпа бити, а једпа умрети, тај не би од драгости пи мислио па смрт, већ би га љубав одпела у небо, а не на тако ергаво, рашљасто дрво. Ал ви немате млађана жара ви пас не волите, ви пас само залуђујете, а ми луде па не видимо то. . . Чика Миша се узврпољао, пезгодпо га боцка диван о млађаном и љубећем срцу, те се све пакашљује, па паједаред нрекиде дивап. . . „Та сто ћу пута насрнути па смрт, ал лепше је децо живети нег умрети". . . — Јест живети, ал' љубити упадоше обе опет чика Мпши у реч. ,Та др. . . ево ја ћу вам и ту жртву принети, ал' кад вам скинем гњездо, онда држите образе . .. јер сад пардона неће бити", рече чика Миша жестоко засукујући рукаве. — Гилт, гилт, викнуше обадве у један мах и нриправлше се обе, да помоглу чика Миши иа дсб ш се попети. Чика Миша је заборавио, да је то било пре четрдесет годипа када се он на дрво пењао и да је он онда био бос. Али жестина љубави улила му је одважпости, да учини дело нечувепо и певнђепо. Он панрегне мишиће, а девојке га подпомогоше, и оп у први мах диже се до грапе, једна давпо одломљепа грапа, изгледаше као уковапа јака, Кад, та се баш згодно наместила у половипи од оие рашље, на којој је било гњездс, чика Миша је на том коцу, сад још има да се занлете погама о грапу, да се дигпе горе и да дохваги руком гњездо. Наше цуре нису пи помислиле, да ће раслаблепи чика Миша успети се до горе; па се ночеше бринути због свог обећања. — Ја му се педам пољубити, рече Милева, па ма морала бежати чак дома. — Ни ја, рече Милица; већ знаш шта, да му каже« мо, да остави гњездо, грехота је тичића, а оп ће нослушати, па кад се сиђе и пе донесе тичиће, а он је онда изгубио опкладу. Обе дигоше главу да га викну да недира тичићс. Ал у тај т :ах повиче чика Миша: охо! — Јест чизма се склизнула. а руке се отпустиле. Чика Миша лети доле, а Девојке вриснуше. Али гле срећа, опа грапа као колац, проби од остраг чика Мишип канут и задржа га висећа у ваздуху. Чика Миша изгубио присуство, па виси као мртав, девојке се нриггале, па нит могу да вичу у номоћ, а поге им се скрачале, па пе могу да трче. (НродужиКе се.