Стармали
„СТАРМАЛИ* БРОЈ 30. ЗА 1884.
239
Два дедака I. Дедак. Знаш јш ти да се Гаврин син жени? Узима девојку из Меленаца. II. Дедак. Ко се жени ? I. Д. Гаврин син. II. Д. Гаврин син ? ! I. Д. Да. Узима девојку из Меленаца. II. Д. Одакле велиш ? I. Д. Из Меленаца. II. Д. Из Меленаца ? ! I. Д. Да. II. Д. Па то си ти од мене чуо; ја сам ти јуче ириповедао. I. Д. Јуче ? ! II. Д. Да. I. Д. А ја сам мислио да је то прекјуче било.
Накво доцне! Жена. Море човече, докле ћеш ти дотерати, докле ћеш тако доцне долазити кући ? Муж. Шта доцее! Какво доцне! По чему је то доцне, кад је то још рано; тек 5 сати, та ти још ниси ни устала. Види се и по перју. А. 0 друго, да ти је наздравље, нешто ме боли желудац, не знам како ћу даиас играти. Б. Ваљда си много вечерала. А. 0 баш на против, — само једно нарче јаребице. Б. Аха — види се и по перју. (На машлији беше зрно пасуља). Пречи пут. — Иуда ти, Симо, тако ? — Идем, брате, у Америку, — Па што не идеш лебарском улицом? Ближе је за четврт сата. Љубопитство. Син: За што ти отац облачиш сваке недеље црн капут? 0 тац: Па да се мало разликујем од простог света. Син: А чим се разликујеш радњим даном? Врло практично. Сељак: Тако, сад смо готови, слика нам је ту. Шта стоји једно туце од обичних фотографија. Фотограф: Прво туце стоји 5 фор, друго 4 1 и фор. а треће 3 фор. Се љ ак: Па направте ми 6 слика од трећег туцета. Скупио: Гребенало. Ето вам, ко није знао: У неком друштву заподе се питање, од куд долази реч : комплименат и комплиментирати. Ту се десио и један Талијан, који им је то разјаснио овако: на нашем језику С о т р 1 е 1; е значи:
потауно, а гаепИге значи: лагати. Даклем „комилиментирати " значи: иотиуно лагати. (Али то нам није било потребно да од Талијана чујемо, — могли смо ми то и сами тако исто протумачити. Ал ово баш није комплименат. Гавалир. Милостива, — ви сте врло немилостиви. Ви хоћете да ја за вама венем, гинем, па да и умрем. Али ако ме отерате у гроб, ја ћу се вама осветити, Г о с п а. А како ? Гавалир. Мој ће вас дух пратити, догод будете живи. Госпа. Е, јесте ли чули, то је врло интересантно. Бар ћу се онда уверити, да и ви имате духа. У књижари. Муштерија. Молим један календар шта кошта? Каижар. Шесдесет новчића. Мушт. (Премишља) Чекајте, чекајте, — па ево даћу вам десет новчића. Књижар. Како?! Мушт. Но па десет месеци су већ прошли од ове године а ти ми нетребају. Из школе. Марјан. (На историји) Господине ја би волео, да сам живио бар, бар у почетку средњег века. У ч и тељ. А за што ? Марјан. Прво и прво, што се онда историје много мање учило, — а друго, што онда ви нисте професор били. Послао Кас. Одговори уредништва, 8 ^?* - ПАЛИЛУЛЦА и све друге наше доииснике, који су околностима приморани ирикриваги сарадњу своју у Овоме листу, уверавамо да због тога ни најмање сграховати не требају. На дискретност нашу нико се никад није иотужио. Од како је „Стармали" иочео излазити имали смо увек доиисника (нарочито из Србије), који су нас молили, да им име остане у тајности. Сваки је њихов иошиљак у уредништву иреиисан, више иута га иреиигие сам уредник (ма да му то велике дангубе чини) и иреиис се шиље у штамиу а оригинал сссали. Тако Лемо и од сад чинити, ко год изрази жељу, да његоч рукоиис нико ме види. Даклем немате ираво, г. Лалилулче, што страхујете. Ово смо нашли за иотребно да нагласимо иоводом Вашег иисма, у коме и то велите, да би ми из Ђеограда имали више доиисника, кад би им се гарантовало, да им нико неЛе уКи у траг. Ми друге гаранције не можемо дати, до иоштене речи, коју им ево и дајемо. Ми шта више ири иреиисивању чинимо често таке измене, да доиисника нико ни ио стилу не може иознати. Јесте ли сада умирени ? „Из предавања једнога вероучитеља ". Мислимо да је од овога довољно онолико, колико је у први мах штампано било. Дон Олоеаго. Можд,а сте имали најбољу намеру, али ова вам је песма нејасна и неразговетна. „Седам луда под пластом." То је нешто налик на Бокачија. Нисмо бацили у корпу, него у пећ. О. з. О. Што год нам мирише на личну заједљивост и приватну освету, — то не примамо. Др. К. у Б. Хвала па лепом прилогу за „Наивности, досетке и др. из дечија света." Оза нам је рубрика увек отворена и радујемо се кад добијемо за њу добрих бележака. Продужите.
Још се могу добити сви бројеви „Стармалога" од почетка до данас