Стармали

„Стармали" излази трипут несечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајвБв ј 5 ? 2 1 /а динара. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Жздаје штамиарија А. Пајевићау Новом Саду. — Рукопиеи се шиљу уреднику (1)г. Ј. Јоуапол јс, ЛЧЧсп IX- РогссНапцавне. 50.) — Претплата и све што се тиче администрације, штампарији А. Лајевића у Новом Саду. — За огласе плаКа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки нут 30 новч. за жиг.

Стабло и лист. Знате л' шта су српске школе ? Тоје стабло нашегоре. На том стаблу пишу слова: „Чувајте ме од ветрова!" Ветрови се захукалп. А ми духом малаксали. Опет велим: Српске школе, То је стабло наше горе. Треба л' доказ': ево, ево Погледајге на Панчево. Синоћке се тамо рече, Да се с т а б л о то досече. Зло се рече — тако бист — Те се стабло сломи. скрши, Како онде да с' едржи: „Наше Г о р е Л и с т*? Па тако смо чули сада, Да п овај листак пада. $ % « Дувај, ветре наших јада Та ти знадеш где ти мета! Дувај — сад је твоје време Кикиндотво ти ништ' не смета. А ви, браћо, кад имате Свог поноса стара талог, Проспите га видом гњева, Проспите га на — „Стармалог.*

Шетња по Новом Саду. сс, Даклем дошао нам је већ п р в и! Али не онај „први," кад учитељи, чиновпици и „штумадле" примају своју месечну плату, него нам је дошао први с н е г, но који се обично тако исто брзо истопи и нестане као и она месечна плата. Метле и лопате наших свакидашњих нотреба тако брзо очисте нашу месечну плату, да нам и не остане ништа за прављење „Језуша" и онога човека од снега, што му се уместо носа тури цвекла измеђ очију, те изгледа као Хаџи Лоја, па кад га погледиш а ти чисто зажелиш, да се тај „плебисцит" у Босни већ једанпут сврши, те да се видимо усрећени и блажени. Али на што ја вама да причам о с н е г у, кад вама то није ништа ново: познајете ви добро шта је снег, јер сте ишли већ толико годиса по новосадској пијаци и тротоарима, и газећи по снегу, чисто сте терали у лаж ону аристократску пословицу, која каже. да човек „почиње од барона," јер ви сте фигуром својом по том варошком снегу увек показивали, да човек управо почиње од колена, јер су стопале и листови упали у снег, те их на људима и не видимо, него опда само из Хиртлове анатомије и из шегртске читанке звамо, да их има сваки човек (осим ако су га кола прегазила или ако је у рату рањен, те му се морали ампутирати.) Вама дакле, драги читаоци, који сте већ велики и одрасли тако, да већ умете пушити и порцију плаћати, сасвим је излишно снег показивати и о њему вам причати, него сам ја јутрос донео мог новорођеног синчића на прозор, те му показао улице како се беле, баш као његове пелене (кад су у орману). Он се веома зачудио тој појави и од снега мора бити да је помислио да је млеко, јер је кешто грамзећи махао ручицама и чисто се хтеде да ми се отме из руку. Но ја сам ову згодну црилику употребио, да га чему корисном поучим. Он још никад није видео улице п људа по улицама, дакле му наумих мало разјаснити оне необичне за њега појаве.