Стармали

250

„стармали" број 32. за 1884,

потезати; у пост је забрањена и свака м у з и к а и с в и р к а, само би ваљало да полиција строжије пази на г л а с о в и р е, те да свирачима и свирачицама за време поста забрани свирати, те се неће по цели дан и ноћ кукавним комшијама узнемиривати чуство цобожности, особито према богу МорФеју, од вечитог тандркања клавирског; пошто се у пост допушта јести рибе, то ће се „благодјејанцима" за то време уместо меса, давати кечига у мајонезу, рајнлакс са сосом а 1а ^аг^аг, пастрма и харинга с ајваром; рекосмо, да се за време поста морају чинити добра хришћанска и богоугодна дела: похитајмв дакле, да редовно идемо на јутрење и у тас при миропомазаау што више прилажемо, шта више и ону пикслу у В,, што је попа дао направити велику као „кисканта", ваља да напунимо; даље ваља парохијал да повисимо; за калуђерску сирочад да се постарамо; владикама да повисимо плате; учитељима ваља да одузмемо плату за појање, пак да отуда заграђујемо порте златеим штакетнама; богоугодно је дело и шиљати своју децу у клостере на науке светим и пречасним нонама, и пустити их — као оно у Фелдварцу — да иду у католичку цркву и чивутску школу; хришћанска је дужност и то, да кад од Чивута новаца узајмљујемо што већи интерес им дајемо, јер тиме потпомажемо материјално потребите људе и осигуравамо им езгистенцију, а то нам већ и хуманитет налаже. Тако радећи провешћемо овај наступајући посг врло пријатно и богоугодно, и онда ће нам остати толико новаца, да ћемо моћи на долазећи празник рождесгва Христова купитк довољно — с л а м е, да поспемо по соби и да се по њој ваљамо. шмлиетжж Харалампија Заплеталов, Хуиореска. Кад је мали Хараламиија био од шест година рећи ће му отац: „Ево дође време да и ти идеш у школу, да што научит"! За тим оде и купи му буквар а с оџака скине најдебљу кртабошу. Ево—рече —узми букварикртабошупа иди управо у школу; немој да се по твоме обичају нуз пут које чиме забављаш, да се за врапцима бацаш и друго па кад у школу уђеш а ти кртабошу подај учитељу па реци : „Шаље Вам моја мати, кобасица је добра, јер ју је сама надевала; а мене шаље мој отац. Ја баш нисам тако глуп а и Ви ћете се старати да што добро научим!" Тако, па сад усекни нос а ти, мати, намажи детету ципеле са сланином, да су барем чисте! Па сад иди! Заплеталова мати учинила је као што јој је муж рекао, па метне комад колача у џеп и с тим оде малиша. Ох! рече мати Заплеталова гледајући за дететом, па убрише очи крајем од кецеље, као да је плакала, ено га оде! То је најважнији корак у његову животу. Да богме! рече Заплеталов отац а други је кад пође да се жени.

У ш т и п ц и. □ У Србији се копају из брегова до сада већ многе р у д е, као бакар, злато и т. д. али ону р уд у, што је у б р е г у д а р и л а, ту министри још никако да ископају из брега. * * * ^ Из Београда су отишли изасланици на страну,да у страним државамапроуче „потр ошарину" Та зар је београдској господи мало што су п о т р ош и л и. него хоће да науче још и друге п о т р ошари не" ! * * * -ј- Богме ако је истина, што пише онај дописник из Пивница о стању тамошње школске зграде, онда је та школа права Барбара Убрик. * * Д Хајд' што су скинули новосадску д р в е н у ћуприју, то је и до сад бивало, ал' ево је сад с к инута и гвоздена жељезничка ћуирија! (С к ин у о је фотограф Рехницер, и код њега се може и купити). И В Е Р Ј Е Ових дана дође једна сирота праља једној овдашњој госпођи и показа јој „ономену", што је добила да плати „саборске трошкове." — Од куда да ми сиротиња плаћамо то! Ко је њима крив, што су они насаборној порти правили нову ограду! Нама би добра била и она стара! (Она то јест мисли да су саборски трошкови, трошкови за ограду саборне порте, коју је новосадока општипа недавно дала гвозденом оградом оградити). Ох, Боже! Ко зна да-ли ће он тако сретан бити да то доживи! рече мати уздишући. Па за што не! одговори јој муж — ја незнам од наше вамилије, који се није оженио. Међутим Харалампија дође пред школу. Није био плашљив али ипак је прво усекнуо нос — по томе се може видети, да је имао добро памтење — па онда још једаред размишљаваше о оном што му је отац говорио да учитељу каже, па онда ухвати за браву и отвори врата. Кад је ушао па видио пуну школуђака (сигурно је била комунална школа), који су сви упрли очи у њега, па кад је видио учитеља са приличним прутићем у руци већ се био збунио, приђе учитељу, даде му кобасицу па рече: Шаље Вам моја мати — да Вам кажем, да није тако глупа' а мене шаље мој отац, ја, сам до-бар, јер ме је јер ме је — он сам наденуо. Добро, добро упаде му учитељ у реч. Дај само кобасицу па седи овде у скамију! Пази добро да ти још овог часа уђе велико А у главу! Кад је прошао час учитељ ће га запигати: Но Харалампија како је с великим А? Јел ти ушло у главу? Јесте, рече Харалампија већ и мало је полако ушло. Радујем се рече учитељ, а имате ли ви још кобасица? Имамо пун оџак. Тако? Но, онда поздрави твог оца и матер и реци