Стармали

»СТАИгали* ВРОЈ 32. и 1884.

251

За време Гедеона владике догодило се ово што ћемо да прип«ведимо. Владика је држао врло лепог послужитеља, „пединтера", који је носио дугачку црну браду. У оно време живео је у Каћу један старац невенчан са неком бабом. Већ педесет година беху заједно. Но старац не хтеде умрети тако невенчан, те се договори са својом бабом, да се даду венчати. Но местни парох не смеде да их венча док не добије дозволу од владике; јер вели ко зна можда сте ви већ једанпут венчани, ја вас знам заједно још од мог детинства. Старац и баба дигну се и дођу у Нови Сад да ишту дозволу од владике. Владика није био у вароши, те кад уђоше у собу а они ту затекну послужитеља. „Помоз бог, господар владико!" рече старац мислећи од пединтера да је главом владика Гедеон. Пединтер се одмах досети, да га ови стари држе за владику, те се баци у нозитуру: — Шта сте ради? — Ја сам рад да се венчам с овом мојом бабом, која ме служи већ 50 година, па нећу да умремо невенчани. — Добро, добро, одговори пединтер. Само морате платити 4 дуката. Старад је знао да се великој господи у дукатима плаћа, па је и понео, те сад извади и даде пединтеру захтеваних 4 дуката и заиште писмено. Послужитељ се мало промисли па онда рече: Сад идите кући, па дођите после 14 дана, те ћу им, да сам ја казао: да ће из тебе бити што и да за кратко време ти нећеш бити најглупљи. По године је од прилике прошло, па се и збило то да мали Харалампија није био најглупљи у школи те је сад већ седио натраг у поеледњој скамији, трећи од краја. Једнога јутра после молитве пре учења стане учитељ 1& сред школе, закашље се три пут па онда рече: Децо! Нешто ћу вам врло важно рећи! Сутра долази школеки надзорник да види школу ову. Нарочито жели да види шта сте учили. Ја ћу вас из китихизиса питати што је главније а он ће слушати, с тога ћу сад мало сам с вама да пређем а ви добро пазите, јер ћу вас истим редом испитивати и сутра кад надзорник дође. За тим је ишао од скамије до скамије и свакоме је задао питање, које је који већ имао, па кад би се ипак такви нашли, који не би умео одговорити, то им је ои рекао па их је опоменуо да код куће добро проуче то питање да га сутра не би осрамотили. Кад је дошао до последње скамије, где су најмањи седили — а и најглупљи а где је имао срећу и наш Харалампија да седи, рекне им: Но Вас ћу много лакше питатиј Пазите и добро упамтите одговоре, да би и Ви мени могли сутра лепо одговорити те да ме неосрамотите. Дакле, окрене се првом, кад те ја сутра упитам: Реци ми верујеш-ли у Бога оца? Шта ћеш одговорити? Овај не одговори ништа него блесасто гледаше учитеља.

вас ја овде сам венчати. Ви сте стари људи па не треба да се прзви ларма, Послужитељ је знао, да ће владика у то време бити у Бечу — као што већ владике то и данас чине —, па с тога их је упутио да дођу кроз 14 дана, а старац и баба беху пуни радооти, што ће их сам владика венчати. После 14 дана ево ти их опет у двор. Пединтер обуче неку стару владичину мантију и метне камилавку на главу, узе неку књигу, те како је он знао венча старца и бабу и отпусти их сретне и задовољне кући. (Него чујемо да се после ова ствар прокљувила, те је пединтер-владика зло страдао, с тога опомињемо све владичанске пединтере, да се добро чувају, да — их не ухвате кад штогод у име владике учине). I А. Јеси л' читао, да је влада закључилауначелу да се сазове наш црквено-школски сабор. Б. У н а ч е л у? А. Да. Б. Па то се онда неће у Карловцим а састати, кад је закључено у начелу да се сазов^

На даћи, Послије погреба дошао попа да освети кућу. Али у кући је већ био постављен сто и на њему велики печен пуран. Попа опазивши пурана мало се збуни, па рече: Дао бог усопшем срећу и здравље, а вама вјечни покој! Паор. Верујем, рећи ћеш ти глупаче! повикне учитељ па више ништа нећеш рећи. Запамти! Тад се окрене другом па рече: А кад тебе упитам : Верујеш-ли у Вога сина, шта ћеш ти одговорити ? И овај ништа не одговори, него укочено гледаше учитеља. Верујем, рећи ћеш ти глупаче! повикне учитељ па више ништа нећеш рећи. Запамти! Тад се окрене и трећем, што је, као што знамо наш Харалампија био, па рече : А кад тебе унитам : Реци верујешли у Бога духа све. тог ? Шта ћеш ти одговорити! Ворујем! повикне Заилеталов колко га грло доноси. Врло добро, синко, рече учитељ, видите овај мали је паметнији него вас два клипана. Зацело ће ми и сутра осветлати образ. Сутра-дан ишло је са свим тако, као што је г. учи. тељ прошлог дана с децом пробу правио. Већина је добро одговорила и школски надзорник је био нотпуно задовољан. Тада приступе и последњоЈ скамији, где је Заплета лов седио на трећем месту. Онога првога упита учитељ: Верујеш-ли ти, синко, у Бога оца? Верујем! рече овај. Врло добро, рече учитељ тако ваља.