Стармали

261

И В Е Р Ј Е I У хрватској књижевности има један ивер, који није далеко пао од кладе. Ивер тај, то је једна ш к о лска књига, којој је наслов : „ХЈз^ат кга1јеу1пе Нгта^бке 1 81аУотје, га о1>се риске 1 §га<1јапбке 8ко1е. бађгао Г з1огш Мапјап УикоУ1С, кг. гиратјзИ вко1зк1 па<170гп1к в . Ту се на страни 2. вели: „б^апоутс! Нгуа1зке, 81ауоп1је 1 Ба1тас1је васјпјауаји розеђап паго4, којј зе готе ћгта48к1. а А ту под звездицом стоји ово : »2К;е1ј1 Возпе Ш ег с е§оу1пе^ако<1јег §и НгуаИ 12игет пеб^о та1о д.ги§1ћ р1етепа." На исгој страни стоји још и ово : „Овш пје §а (т. ј. хрватског народа) па1аг1 8е јо§1; и Нгта^бксп: Ма^јага, КЈетаса, ТаИјапа, Сећа 1 81оуака, гаИт 21(1ота 1 С1 §апа. Даклем иЖидовеи Цигане волије споменути г. жупанијски школски надзорник а само С р 6 е не ! Ето шта пишј школски вадзорници у књигама за опће поучке и грађанске школе! Боже мој, боже, да ли се синови господе чланова нашег „самосталног српског клуба" заплачу од жалости, кад овако што морају да уче у 1ПКОЛИ ?! Проба пера. 1.ХУП. Прави филозоф. „Рецимо што јесте; 0 што нам је крити ! дошли" <=- рече Никица — и жељно погледаше на клупицу — где сеђаше лепа госпођица. Када су близу клупице дошли, подигну се две женске и пођу кући. Официр се дубоко поклони, нашто се млада госпођица осмехну и лако ману са својом нежном ручицом рекавши: ађе Јозеф. Никицу нешто прође од главе до пете. Ал' шта ми је — мишљаше у себи — да ли нису то предстраже љубави ? е гледај ти чуда, где ме занесе, па још у једном магновеву Морам ићи за њима да видим где станују. Оне уђоше у једну лепу кућу не далеко од „златног јелена." „Но то мора да је партија" помисли Никица у себи — „та погледај само дворац па још онако лепо чедо; та морам ту где год наћи стан, да је могу увек гледати. Јеси л' ти Мирко познат с њима?" „Нисам — но толико ти могу казати, да је та госпођица ћерка једног од најбогатијих трговаца у Б. После тога се растадоше. Мирко је био утешен, јер је сада уверен да је ТЈикицу устрелила стрела. — Сутра дан чује Никица, да неки Вајс има једну собу, коју би рад издати у најам. Вајс је становао преко пута лепе госпођице. Он заиста имађаше једну собу, ал' ју немогаше издати до кроз три недеље, јер у њој становаше једна госпођа из Францеске, која ће кроз три недеље отпутовати. Никица оде до Вајса, и каже му, да ће он ту собу узети у најам, с

Да, — филозоФ прави Мора добро п и т и, — " (Тако вели Витомир Носа багрошарна) „Јер је филозофија Здраво сувопарна." ипап. Зар није тако? Кад Дигану царство даше Шта му ј' нрви пос'о био ? Цословица тако вели, Да је оца обесио. То већ није лепо, То гадно беаше. (Треб'о ј' о н е обесити, Што му царство даше.) цах. и Варош" или »град." Требал рећи: „варош, Ил је боље : ,град?" Нисам компетентан, Ја сам јоште млад. Ал би ми се хтело Рећи већ и сад, Да је свесно село Много више зрело Него труо град. 1.ХХ. Ја и публика и критичар. Ј а. Докле ћу ја пера пробат', Као гушчад лења ?

тога да ју ником другом не издаје, нашто му Вајс даде своју поштену реч. Никица је од тада сваки дан — разуме се после предавања — шетао по „променади." Када би опазио, да ]е и лепа госпођица на шеталишту, одма би поред оне клупице шетао, осврћући се често, да ли госпођица гледи за њим. Она је више пута гледала за њим; јер премда је она свога Јозефа силно љубила, ипак ју неко љубопитство гоњаше да дозна, ко је тај млади човек. А најпосле Никица није баш ни ружан, једина је мана била на њему та, што су му прсти били жути од дувана. Никица је знао, да та лепа госпођица воле тога официра, али му чудно бејаше у шта се загледала, да ли у оне шилом засађене бркове, да ли у оне мачије" очи ? Е али свако има ској густ, може бити да се загледала у сјајна дугмета или у звездице на огрљици. Бог ће ју знати, само сам ја уверен, да је у њега заљубљена, та онај осмејак, онај поглед, који на њега управља — јасан је доказ. Али нећу духом клонути јер ако нисам много летпи од њега ал бар имам лепше бркове а и са имањем, неби се ни с ким мењао, даклем напред Нико — прво познанство а остало ће лако ићи. (Нрод^жиИе се.)