Стармали

267

& * * + Из Вршца нам се јавља опет нека мандара. Кажу, да је г. Јединац постао мандаратар! % & © Новине јављају, да су Берлински лекарп саветовали Бизмарку да иде у Африку. А шта мисле Будапештански лекари, куда ће они г. Тису оправити? * * @ Које ми уво зуји? Оно од Вргнца; мора бити да ћу опет што ново чути одонуд. * & & "2Ј. Који медлан сврби? Десни. Морабити да ћу опет добити „опомену" зарад плаћања порције и парохијала, * * * □ Које мп око сузи? Обадва. Мора битп д I ћу опет читати какав допис из Папчева. * * х Она банка у Бечу, што јој је директор одиео преко 2 милијопа фор. зове се е с к о м т н а. А шта је то е с к о м т? значи ли то за изгубљени повац да ће опет доћи патраг (,е§ к отш(°)? Мепи се чини, да би требало да се сад та бапка зове: ез к о т т п 1 с 1г 1-банка. * * * У драго камење спада и овај обичпи камсн, којим се улиде калдршипу. Јер кад се заглибим с таљигама у блату, где нема кадрме, те кад се једва извучем и дођем на друм, опда мп је опо к а м е њ е заиста д р а г о. * * * §. Неки пишу, да су чули, где неки говоре, да је министар наговестио, да ће се — можда — па па се протеже. „Та све све" — мишљаше у себи — „само да није тај угурсус ту. Ја знам да ме већ воле, само јој је тешко на њега заборавити, јер је увек код ње. Ако опи на шеталиште, ето ти и њега, где се са својом кебом вуче из ког сокачића; бар да оде куда, чисто бч ми свануло." Собица је приличпа, ал' каква је таква је, само кад је преко пута дражеоне Матилде. Устаде из кренета и пре но што се почео облачити открили малко фирангу, да виџј , како је на улици. Ал' шта опази? Преко пута на прозору сгоји Матилда и подупрла своје пунашпо лице са својом нежном левом ручицом. У десној руци држаше један леп пукетић, а погледе пупе чежње управила на прозор Никичин. Када је чедо опазило, да се завеса на прозору Никичином помакнула, обли ју румеп, насмехпу се и лако ману својом нежном ручицом према прозору. Никици почпу од радости колена клецати и тада поче благосиљати „фрајлу љубав," коју је пре онако исмејавао. „Та јел'могуће" — проговори и сајвеликом брзином настави облачење. „Већ је дочула, да сам се амо доселио. Ах па још чека, ах како се сада снуждила, ах како ме жељно изчекује! Цричекај Матилда, сада ће се твој медени Иикица показати на прозору." I еко закуца па кратима био је Мирко. — Мирко

пролеће почети мпслпти о томе да лп бн требало сетити се и сазива карловачког сабора. * * & ^ На новоеадској свињској пијаци има овамо патраг у опом корову читав зоолошки музеј од мртвих животиња. Улазак и пролазак је слободан; школска деца, што онуда пролазе плаћају половину (свога живота).

И смешно и жалосноЈ — ал свакако невешто. Пап Ри г е р, мислећи да је већ задобио Маџаре, тура руку (у туђ џеп) и пемајући ситнијих новаца, поклања им три милиопа — Словака. Оловацп се мргоде. Пан Гигер хоће да се поправп, па издаје Словацима сведоџбу, да они истипа много ракије пију, ал зато су ипак изображенији народ од Орба. С р б и машу главом и бележе у рабош. П а н Р п г е р. Но, ето видите господо пештапска, како ја скупо плаћам ваше пријатељство ! Сад молим сведоџбу, да смо се измирили, споразумели и опријатељили, М а џ а р п. Сведоџба, коју желите, била је штампана у Бекићевој „Заставп* (она и тако нема друга посла.) ПанРигер. У Бекићевој „Застави" !!!!!!!! — а где још ? М а џ а р и. Нигде више. II а н Р и г е р. (Чеше се новрх увета:) Сад ко је грђе иасео, — ја или „Застава"? „Стармали." Обоје подједнако.

се јако зачудио, када је у собу ушао и опазио Иикицу, како пред њега дотрча говорећи: лакше Мирко, ах тд она ме љуби! Мирко се пасмеши. „ амо пожури па ју лепо поздрави, јер сигурно само то очекује." Кад се Пикица обукао, открили сасвим завеса и жељпо погледа на гоенођицу Матилду, која у тај мах нешто чуднопато изгледаше. Отвори прозори — клањам се госиођице и ништа више није нроговорио, јер у тај мах нестаде госпођицс са прозера. —= Мирко да се укочи од смеја —- сигурно се сећао, кога је Матилда очекивала, јер је и он знао, да је и Јозеф тражио овде стан. „Еј Нико" Нико! то је малер, „Па нисам ја крив, што су ми тесне ципеле, те је тако дуго чекала на мене." „А. зар одавно чека?" „Од седам сахата, а сада је већ три четврт сата на осам. Та имала се и ради чега разсрдити, јер ја као мугако, не би ни па кога тако дуго чекао." „Но ти ћеш већ то поправиги други пут, а сада да ти кажем ко је дошао ноћашњим влаком." „Ко је дошао?" „Хајде погоди." „Твој брат?" ,,'Га Зори.ача човече Божиј." &