Стармали

268

„ОТАРМАЛИ* БРОЈ 34. ВА 1884.

Пк, УШ: : : м

Ћира. „ Свршен чин — ирестаје разговор тако веле адвокати „IIаш ег Д о ба." Спира. „Свршен чин а је и < ида вад ко бапкротира; алн за то се ипак адвокати иримају или да страдалникабраае,или да кредиторима помогпу (ко им пре дође.) „ Свршен чии" је и кад ко ко('е отме дедовипу, али адвокатп ипак траже суда. „ Свршен чин" је и кад коме разбију главу,^али адвокати опда говоре: тужићемо, ре курираћемо, апелираћемо. Још „свршенији је чин" кад кога невена обесе, па ни онда се не каже „свршен чии " него се докавује, и кадкад и докаже невипост. — Даклем свако сме тражити правде и помоћи, само Српски народ не. Ћира. ћути, Сниро, пе жести се. Окати Срби видиће, да су то адвокати с в о г а гадиог д о б а, а не брапиоци народни. Тако ће им се и одазвати. А сленци за ким пођу онако и прођу.

Проба пера. БХХ1]/ Није могло бити друкче. Завол'о је Прока Цуру -- цветак мали. Просио је дуго, Нису му је дали. Он не хтеде живет' Сам са својом тугом; От'ш'о ј' у Паланку, Па се — венч'о с другом.

1/ХХИ* Н а 6 а л у. Био сам на балу, Баш у Сентомашу; ■ Гледао сам чардаш играт' Пријатеља Јашу: Бацак'о је ноге У свом раскалашу. Не знаш, шта му ј' бешње, Или „Гпзз" ил „Баззп". Бог да живи танцмајстора, Псиијену флашу! 1.ХХ1П. Проширење штемпларине. Да сам нешто министар, Пл бар аегов друг, СеУјућ се често На државни дуг, Ја би прво штемплу Прошприо круг. Изиш'о би таки Закон ево тај: „Ко истину збори, Ил истину пише, Тај је з^етреИгеЈ, Али на лаж сваку Жиг нека се стави. Деветкратно с' казни, Ко то заборави." Па да ви с те онда, Браћо моја драга Како би нам касе Биле пуне блага. |

Д—Н.

„Шта Зорњача ту? па шта није дошао с тобом амо? „Није му дала ујна, код које је дошао у госге на педељу дапа — бар ои тако мишљаше — ал ствар се другојачије окрепула. Ујна његова мора ради неког носла отпутовати у Ш. к својој нећаци, те захтева, да и Зорњача с њом иде. Дакле само ће данас бити овде Састаћемо се данас иосле подне код „мирисавог венца" а ту ћеш зацело застати и Матилду јер знам, да са својим бабом после подне тамо на пиво долази, па ћеш се бар уверити, да ли се срди или не. А сада сервус до видова." Никица је једва чекао четири сахата, па да се састане са Зорњачом; ал' осим тога састанка, још је нешто било, што га је вукло к „мирисавом венцу"та није за Бога шала, тамо ће бити и Матилда. Око пола пет сахата био је Никица код „мирисавог венца." Ту застане и Мирка са Зорњачом, где хватају квасац. поред чаше пива. Мирко је пре доласка Никициног приповедио Зорњачи како је Никица заљубљен, и какав му се малер догодио јутрос. Али је прећутао име Матилдино. „Нешто си ми јако ослабио" — рече Зорњача кад се са Ликицом састао. „Ваља да се писи заљубио; та твоје је срце од челика." „Мислио сам да је тако, ал' сада сам се о противном уверио; јер ако је истима, да се земља окрсће, чо је

онда и то истипа, да се и ми људи с њом заједпо окрећемо, а онда је наравпо, да сам се и ја морао заљубити. Разговарали су ее тако и даље, кад паједном намигну Мирко на Зорњачу а овај погледа на врата на која је улазила Матилда са њеним родитељима, с њима је дошао и Јозеф. „Та гле моје лепотице" проговори Зорњача, „то је опа, пгго сам ти, Нико приповедао, да сам ју видео на ла ђи, и која ми је срце украла. Морала би ме иознати, само да јој се јавим. Ииак сам срећан, само сам се једап дан бавио у Б — рећи ћу када будем одлазио — и видео сам опо, за чим ми моје срце жуди. Да ми је видети још твоју љубазницу, јер то мора бити нешто особито, опда могу одавде мирном душом отићи." Он незнађаше, да је то идол који Никица обожава. Мирко му није хтео казати, да је то оиа јер хтеде, да га то вече задржи у добром расположењу. Сада је и Никица био на -чисто. Знао је да и Зорњача обожава Матилду. а.ш је ипак био утешен тим, што се Зорњача неће д}же овде забављати, хоћу рећи задржавати, јер њега би тешко скипуо с врата, почем Зорњача беше момче да му ни у Патагонији неби нашао пара. „Козпајеш ли се с њима?" запита Зорњача Никицу. „Позпајем — госнођица станује преко пута мога квартира. Лко си рад можемо ступити к њиховом етолу."