Стармали

35. за 1884.

275

* * * ј Л ј Т о је с тога, што кажу да је г. Тиса одговорио депутацији: Не могу вам ништа обећати, < док не видим хоће ли то хтети допустити Чивути око Н ,Пестер ЈГојда." * * * — Хаџи-Лоја се вајка, што се он у Босни борио за слободу, кад је могао и оп дефраудирати какву масну суму у Угарској, те га онда неби протерали у Азију. * * ❖ 1). Многи научењаци лупају главу о томе, ко је писао онај памфлет против Ј1азе Нанчића. Но ја чим сам опазио на стр. 8.,где писац вели да „зазире" од нечег, п да је то његово И зазиран>е" основано, одмах сам видео, да то није писао ч о в е к, јер човек не „зазире," то се каже само за к о њ а. * * X У истом памфлету на 12. стр. вели се за пеку учитељицу да је „мало више наведена". Но не каже се ни од кога ,}е, ни на шта је наведена била. * * * □ А знате ли где је штампаиа та дерна брошура? У Темишвару, „код браће Мађара". Па наравно, „браћа Срби" не би таково што ни узели у посао, да каљају руке.

Налик на вашар, Два земљака Н. и Ф. први Србин, други Шваба пођу у страно место на вашар. Нуз пут ће И. приметити:" комшија! Шта ми да путујемо баш до вашара, хајде да нас двојица направимо за нас вашар." (Србин је на Швабу био већ одавно киван, јер му је овај једаред украо пар гусака). ји је кадар и своју главу за свога пријатеља залоашти. Ја имам у Б. приличан број пријатеља, ал' ни према једном не могу бити тако поверљив пи искрен, као према теби. „Аштаће ми поверити?" питаћеш ти самог себе, када будеш ове редке читао. Одговор ћеш наћи у следећим редцима, само ако будеш имао стрпљења, да их до краја прочиташ. — Кади би се н. пр. то догодило — које је наравно немогуће — да се небо наоблачи, те да једно двадесет и неколико година непушта кроз себе сунчане зраке на земљу. Шта мислиш, како би се онда осећала створења земаљска, шта би радило „цвеће" ? шта толике животиње? а шта би радио и како би се осећао и сам човек створен по облику и подобију божијем. Како би оеећала и сама земља, љубезнида сунчева, када не би кроз толико година видела свога љубезника сунце ? А како би осећало и само сунце, када не би могло шиљати своје зраке на земљу? Све би било снуждено, све би било невесело и као у ропству очекивало би онај дан, када ће се сунце разрачунати са облацима, растерати их и пустити своје вреле зраке на земљу п дубоко се загледати у њене исплакане очи, које би оно за неколико дана са својим зрацима изсушило. Како би се онда осеКала створења земаљска, како би се обрадовало какво детешце од осам девет година, када би угледало сунце у свој величпни његовој?

Комшија Ф. чији коњи и тако већ уморени беху прихвати драговољно И-ов предлог те тако добије И. као предлагач првенство да буде трговац. — Извади нож, лулу са камишом, оцило и кремен са другим рззним ситницама, седпе и мете своју батину крај себе. Шваба Ф. приђе трговцу назове „добар дан" и запита за цену луле и камиша; после дугог цењкања не могаше се погодити и Шваба вента ради пође из дућана; међутим га трговац (сетивши се својих гусака) својом батином добро полије. Ф. се трже и повиче : „шта то би? ко то мене удари?" Трговац му сасвим флегматично одговори: „не знам брате, знаш свет па вашару па немож човека пи смотрити добро." — Вашар се с'отим сврши и они окрену кући. — ек —

Шта у који дан „не ваља". У понедеоник не ваља бити без новаца, — ал не за то што је понедеоник, већ за то, што је то малер. У уторник не ваља ником позајмити кишобран, — јер ти може целе године киша за врат падати. У среду не ваља нросити девојку,— нарочито ако је девојка т у п о глава а мати јој о ш т р о конџа. У ч е т в р т а к не ваља читати новине, — осим ако нађеш какве старе, од пре много година. У п е т а к не ваља код куће кувати — него се тре. ба освртати ко ће нас позвати на добру рибу. У субо ту не ваља срести кредитора, — јер су кредитори суботом тако исто немилостиви, као и сваки дан. У н е д е љ у не ваља ништа радити, — а то најбоље умеју они, који су се у томе прошли шест дана веџбали. Н.

а? Нећу ти та осећања њихова описивати, јер сам потпуно уверен, да ти, са твојим умом можеш сам себи ту њихову радост представити. Но премда сунце, премда земља а и сва створења на њој не дочекаше тако шта. Али мо ј живот, драги Нико, може се сравнити са тим немогућим догађајем. Живећи у учењу и тумарајући по овом божи јем свету, забављајући се у разним друштвама, још ми божија премудрост не даде, да за мојих двадесет и неколико година наиђем на какав његов божански створ, кој и би ми био све и сва на свету. Али Бог је инак милостив јер не хтеде допустити, да се у мени сасвим успавају та божанска осећања, која се једном речју зову љубав; већ ме посла, да путујему А. оном лађом, у којој ћу натрапати на оно створење, које је оп одредио, да у мени изазове та осећања. Опазивши то створење, крв ми поче трипут брже кроз читаво тело циркулирати и ја помислих, да сам се на ново на овај свет родио. Разговарао сам с њом и што сам као најлепши дар носио моме стрицу у А. крушке — одабрах једну најлепшу и дадох јој. Али ми пе би суђено, да дуго гледам тај створ. Бог ме је хтео кушати, е да ли могу подносити ту буру прве љубави и да ли ћу јој одолети. Ал опет му се сажали, гледећи са висине свога престола на једног због љубави непрестано снужденог сина свога. Пружи ми дакле прилику, да с