Стармали

„ОТЛРМАЛИ"

ђе доба тс и оиа доби одушве. Махом је нзбила па .површппу, а ко јој разуме жубор п роморзље, тај чпсто слуша речп: „Ево ме потппггепо, гдо изађох ла светлост ! Ето ме где се разлпвам иад клетом з'смл.ом, која ие је у својпм мрачпим дубнпама вековима окнвала . . .!" Дпваи је то шум ; тај жубор скрпва у себп јсвапђеље слободе; застаппте да га саслушамо. .. Допеспто овамо и децу нз колевко, пека га п опа чују и упамте, пмамо кад поћп у шетњу .... Па дабогмс; седпте да сс мало поодморпмо. Кад човек предузме себн да шета годппама, можо се упапред одморитп; јер дође пекад време кад пема одмараи.а, пема ссдеи.а, но трсба пЕи — ианред п опег папред. Док се овако одморпп одмарамо, сво 1>у да вам прпчам како је бпло првпх дапа, кад јо зажуборио „Мплетнћсв студепад.* Забруја жица од Бршца до Пеште, а по н.ој јавља Бурпаз мппистру Тнси: „Амап господару, потегпи и опст са папменован.ем; овде нма студепац, који се зово Мнлетпћев!* Задрктала жнца од трспета; а паскоро счиже по п.ој п одговор: „Берна слуго Јовапе Бурпазу, пе може сс впшс. Папмеповали смо вам педавпо патријара, паимсн васмо вам учитељицу, а у Ковиљу јс ово дана папменована и — бабпца. Мпого је одједаред да и студенцпма наимепујемо — имена. — Пптање плаКеио." Мало бпло, дуго пс трајало, кад отпже нз Бршца у Пешту пова тужба. Тужба је била у пнсму, а ппсмо јс стпгло поштом. Дап послс тога, допео је „Пештапски Лојд" члапак, како ппје истина да се па паншм ноштама краду сва писма, јср ппома у којпма пема поваца редовно стпжу па своја опредељсп.а . . Шта ћу ти јоште казат' без фј.пзе! II тебе мпоги ногама газе; Ти пемаш жучи да па то ђипига, Ал ииак зато зубима шврипиш. II та је шврипа музика зимска. Но ти си, спеже, и. снага дивска ; Та куд ћу јачег, страпшијег џииа. Пег' што ј' лапипа! Хладап си, спеже, хладан за цело, Лл ти си ипав топло одело Њивама пашим, млађапом саду, Тежачвој муци, ратарском наду. Краспо је, дивпо, кад бадње вечо Земљу, у белом руху затече, Надима младу, патњама стару, К'о у стихару. Што сам ти реко није патегом. Песник се ето загре/о снегом. Песпику ј' лако, пма и дрва, По мало випа и хлебљих мрва; Довољпо хлеба, дрва и вина Могло би бити свима нам, свима, Само да ј' свако па земљн дело Као снег бело. Вар кад би само — ал жеља ј' пуста, Зпам да узалуд замарам уста —

1Р. 1. ЗА 1885. 3

Мпппстар отворп ппсмо, да вндп шта му кљнга каже, а тамо стоји ппсапо: „Лмап господару, тужим ти се иоиово на „Мнлегнћев студенац", јер је буптовппчкн. Половппа вршачвих иародљака ппје са тог студспца воду, тс нпкако да умре од жеђи. Кад хоће да клону од умора, та нх вода освежи, окрепи, опоравља и подпже. То је опаспо по држдвпу мисао, с тога парсди да сс буитовпички студепац даде под суд. — II опст јесам твој Нурпа!.' : II опет стиже мппистров одговор: ,,Берпа слуго .Јовапе Бурпазу, ие могу тп учппптп по вољн. Иашн су дапашљи закопп револуцијопарии; иапш су судовп благп. У целом закоппку пема параграфа, којим бнмогао казпптн воду. Но кад предложим ванр"дпс мере протпв аптисемпта и пародљака, предложпКу ваиредпе мере и прогнв добре воде. Нека се слпстп свс, што јс иа шгсту ове земље. ..." II опст ирође иеколико дана, а Бурназ пе може да пађс ип сгапка пп весела дапка. Напослетку се досетн, тс у огорчењу отирави чашу воде са Милетпћевог студенца право у Пешту. Л у спроводпом јс пнсму писало: , Амап господару, кад сп тако мекап и благ, ти би ваљада ппо н сам од отс буптовиичкс воде. Ето тп, па се папиј, марим ја, с мојо се страпе можсш ако хоћеш п посрбптн..." Узбурка се цеао мппштарство ; та нијс шала ; вода јс пз српскога краја. Дозваше секретара Гепцнја, тс му палолшше да исиита буптовпичку течпост. СоКрегар донесе стаклад, која увелпчавају пеколпко мплпјона пуги; (та тако се увек ради горе у Пешхк, кад се тражп српској стварп мапе.) II сскретар Гепцп иаппса овакн извсштај : „Ужасно је чега Ал ево шта је жељица моја: Р.исокородпосг кад"бн нам твоја Пугујућ' с пеба па крили лаки Допела увек и дарак каки, Па прпмер децн кад би допела По пар ципсла, Е то бп била псбеска мода, Тад бп ти пис'о још десет ода, А сад ће доста и ова бити, Још и ту морам од тебе крити. Ал тамо, кад већ фебруар мпие, Тад је прочитај, ради милипе, Прочитај, па се по свој Епроли Од сласти — топи ! „Доброгласпик" аа г. 1885.

Зашто је Заплеталов у сватовима плакао. — Хуморгсна У Заплеталовом селу беше свадба. Пера Васић дрводеља жепп свога сипа, па је и старог Заплетала позвао па весеље. Пстипа, да је Заплеталов био врло спрома и под кирију седио, ипак га је Васић позвао, јер му је бно први комшија. Свуда је обичај, да се крав.тл, поси, које паднаљивнјп свирац ириказује. Иогаташи доносе скупље.ствари а сиромашнији јофтиппје; обичпо умесе гибапицу какву пли пошљу печепу гуску илн друго, сваки по свом могућству. »