Стармали

БР. 1. ЗА 1885.

Бука. Тн сп Шука баш разборпт човек, па дед молпмте одго ворп ми па питање, да лп човегс ^ па две годипе пре свог рођења може п. пр. ући у дућап 1 Шука. Бог с тобом пр јатељу, та ти као да писи при чистој Где бн човек пре свог рођења могао нћн по свету ! Та то је са свим немогуће ! Ђука. Е да! Кад јс то тако немогуће, кагсо је опда могуће, да јс књига „Црквепо право православнс цркве", коју јс напнсао калуђер Емилијап Раднћ, ушла већ 1882 г. у штамиу. а још јс 1884 г. бпла тек само матерпјал? Шука. Хм! хм! Велпкп јс бог и чудпа су дела њсгова ! . . .

свест II

п У

С Л И Ц е, □ Сад пам неки извеспи потабилитетлија можо (а да пе огреши дугае) казати и: Експасивис т е, и : пас ивисте, — како хоће, — јер знамо да смо му сиви иред очима. с У Србији је већ толико просуто Виделовског млска, да извеепе кајмак-лије смеду већ опет помишљати на купљеље кајмака Г\ Да, онп би хтели Србију разделити н а п е т делова. (Само пека је љихов ваздушни балоп папет, а српскн парод ма био и расп ет — то је љима деведесетдевета брига.) Кажу да ће Апђелић битп изабран за поч. члана друштва сн. Ј е р о н п м а. — Ј е р о п и м а у власти да папннским духом нисапе кљнге изгурне из српских школа, — а то ипак пе чипи.

И Радошевић и још пеки другови хоће да пас увери, како су Срби иогрешили што пису пристали за љихову страпку. Јер онда пас опи пе би морали из далека грдити, пего би пас могли пријатељскимзагрљајем — загушити.

= Кад би гроф Хсхеплое, краљев хофмајстор посио увек па једпој пози бечку штифлетпу, а иа другој пештанску чизму са мамузама, — опда би послапик г. Угроп био ногпупо задовољан. — Јер других болова пемамо, С.1М0 ти. & Кад каква сила занадпе у п е с л а н у политику, та се пе да тако лако осолити, па баш кад би јој цео С о л у п додао. О у Земупу је „Застава" до сада имала пет претплашика, а од поге годиие спала је па 47. — Ово је за цело велико опадаље, т. ј. бар са пеке стране, биће зОог тогл Земупци јако о п а д а п и.

0 „Т у р с к и М а р о д" доказује, да је педавио пађепи печат кпеза Лазара фаличап. — То је ваљда чуо од опога свог „пекаро/ чије смо ми кости преклапе у место Б р а п к о в и х па Стражилово пр нели.

Ј 3 Лпђелић у својој божићној послапици говори о „избраном" пароду. (Камо среће кад би и ми моглн говорити о „избрапом" иатрпјарху.)

Проба пера, 1ЛХХ1. Познајемо се и по сну каки смо Сиевао сам поћас Да сам мала тица ; Ухвати ме белом руком Нека лепогица. Па мп стаде гладпт' II леђа и крила (А леиа је бпла, Као горска вила). ('мешила се па ме Својн белн зубп, Прпмаче мс уст'ма, — Мал' мс пс нол.уби. А ја сам вам дркт'о, Као да ме туку; Кљуц'о сам н греб'о Њепу белу руку. Цура ппга : „шта би хтела, Тицо моја драга?" А ја одговорпх: „Пусти ме без трага !" II опа мс пустп, А ја се пробуди'. (Чудпп смо мн људп; II у спу смо лудн.) ВХХХ1Г. Критичару од заната. Бптп само критичар. То ј' грбава ствар. То мпого пс вреди, На то с' правда једн. Крптпчару, ти сн Стск'о страшап глас, Сад бн мог'о крнтику Задепут' за пас. Крнтпков'о с' доста, Не треба нам впше, Него дај пам пример: Како да се шппе.