Стармали

Де, наниши соист, Д,а га с' пачптамо •, Роман, • - 11 л повелу, Ма п драму еало. То публнка нште, (Иравда 1 С8рсс11\с) П р а в о је да и другн Крнтичарн Л1ЧВС. 1ЛХХШ. Ево хеца за мог чтеца. Седн једпа госпа, Мајка мпогпх деца ; Деца плачу Њојзн Пн у вр врштеца. Достојанство чува, Псће да се бреца. Племеппта крвца Ј>'роз жпле јој шгреца. Са лица јој сија Радоспа грапдеца А н како ие би : — Има четнр ксца.*) 1.ХХХ1У. Нубура с гером Ко обећа мпого, Томе јао, јао! — Хвала богу, писам Пишта обећао ! Ја бп еошто хтео, Ал мп с' !.еро ћудн . , . А да се молпмо Нпсмо тако лудп. Пајбоље ј' ие писат' Кад тн церо псће . . . Та се пссма зове Пегатнвио ц в с К е. Г — Д—Н. Најсребрније сребро. 1 рк Лука позвао опомад иеколпко прпјатеља иа вечеру. — да се пофалп са својпм повпм кашикама. Прп всчерп заипта га један гост, да лп су те његове иове каишке баш срсбрнс. Грк сс ч:!Сто иашао увређен на ту сумњу и одговори : — Таког срсбра ти још писп нп впдио. То је н а ј с ]) с б р н и ј е с р е б р о. Гост сс узвсрн и запита : — Како то можс бнтп. — Па пдп у Пешту, пптај трговца гдс сам кунио. Оп ми се десет пута клео да је то запста н а јсилбер (МеизШЈСг:).

*) Деда б' можда волела Четири иереца. Ур. Још се могу добити ови бројеви „

Пакрачка балада г Госиођице, моје злато —!" Тако рече Маза. Л девојка речс па то: „Хнала богу, кад сам злато, Пе требам мираза." На то маза иокуљи се Ка' ударом грома, Покуљи се, пошуњи се, IIа отиде дома. ш.

Доле кринку! „II а ш е д о б а" — за шта је оипј лист ? Па, епо, човече, јаспо стоји па паслову, да је то лнст пре свега ,.з а н о л и т и к у". Та то сам видео. Али сам чнтао у љеговом огледном броју и допис из Парига од пекога ђ. II. II., који се хвали, да је „тек у ипострапству српски паучио." 'Гај иезнапи делија вели: „ако је зшља ваша ганера папустити опу слепачку штаку, која сезове политика, онда ме можете за сурадника рачунати." Али уредпик му је ваљда на то приметио, да пе мисли напустити ту „слепачку штаку'. Боже сачувај, уредник је на то примети ', да се „такав говор" потпуно слаже са програмом његовог листа. Иа сад ко ће ту да буде паметап. Лист, који ссбе пазива политичким листом, а 3 1 полћтику призваје да је то с л е п а ч к а штака. коју ваља папустити, — то је упикум пашег добл. За то доле крипку, па признајте, да се цела ваша политика врзе око тога, како ћете бити што лепши Тиси и Апђелићу, који су дапас у сили и власти? а така је политнка заиста „с л е н а ч к а ш т а к а", — добро сте је пазвали и ми тај назив примамо. Али мислили се и парод за њом новести, то ће вам пајбоље казати број ваших нретплатника. Још нешто за „Бубпуотеку". Уредпиштво , II. Д." одговарајући своме париском дониспику вели: „Тим пам је милији сриски глас, што је из далеког света, аа Ле знати и хтети ио пстини, а ие ио својој Луди разматрати ниие ствари ." — Беаферим. Дакдем што ко даље, толико истинитије мозке наше ствари разматрати. Али ко зиа, можда ту има пешто у ствари; можда би и ,.Иаше Доба" ие по ћуди пего истипитије паше ствари разматрало, кад би излазило пе блнзу Карловаца, псго тамо гдсгод у Бујепос Ајресу. ______ ^ -

Из школе. Учнтељ је прнповедао ђацпма својима о мору. Говорно је како је морс велпко; како се у морској води лакше плива псго у другој водп; како јс морска вода слапа. Запита га један ђак: Господнне, а какве је бојс морска вода. — Па шта мислпте, какве јс бојс морска вода ? — поновн учптељ пптање. — Ваљда је м о р а с т а, — одговорн најмањи алп и пајбрзоплетппјн ђак. Јттрмалога" од почетка до данас. -