Стармали

квалификују како им је год воља, тек држим, да неспомеиут иикако пије емео остати, па то сам и учинио и тиме се нотпуно задовољавам. Бајиосле будимо ираведни и немејмо са свим строго осуђивати сироте глумце, кад ни други људи од друге струке а у далево иовољнијим окодвоотима не пазе баш врло много на своје достојанство и струку, коју заступају. Али тако ти је у овоме егету. Сиромаху се замера, ако не пази строго на своје достојанство и ако се н. пр. ириликом избора прода за холбу вина ; али ако то псто учини ко за какво масно чиновничко звање или за дебеле иаре — онда се то дело не осуђује, него се још хвали и узноси до неба. Ово нарочито важи за „Вражије Доба", којо хоће од црнога бело да направи и у име наше автономије да нам на очиглед еекамотигае автономију, Грубо уништавање наше автономије није задовољило господу, те сад се неки од њих претворили у в таузендкинстлере," те хоће да нам докажу, да је 2X2^-5 и да нам поред нас жнвих и окатих збришу нашу автономију. Но ово ће за ту господу врло тврд коштуњац бити, па се надамо, да ће про покрхати зубе него што ће им поћи за руком, да га разбију. Но можда гозпода пеће ни иокушатп, да га зубима разбију, него ће за ту ц</љ употребити н. нр. барос, али у тои случају нека сесетеп грпске изреке, да такве стиари имају два краја, па с тога иије никако саветно, да се човек с истима шали. ТЈоље с миром, него с чиром. Њго и сам морам признати, да није лепо, што све о жалосиим ствар!1ма иишем, те жалостим п себе и друге, па да бих рђав утисак збрисао, ево ме брзо и са једном радосном вешћу. Оне нсдеље давао се овде шестиедељни парастос те причај ми зашто су се растали, Мора да је врло занимиво." — Да, да запимиво, а и смијешпо по слушаоце, али не и по љубавнике," рече сјетно Јулије. „И смијеишо? 0, то ми се донада. Дед молим те започпи." — Теби се допада, али се мени не допада. „Али кад те молим," паваљивао је Доситије. „Тизнаш како такове ствари волим, а тин ћу одмах једну више знати." — Добро — причаћу ти, али ме пе смијеш одати." „Не дао бог! ћутаћу као станац-камен. А зар се то тебе тиче ?" — Да, — то је несретни свршетак моје прве и ношљедпе љубави. Дакле слушај." Преко Јулијевих усапа прелети тужан осмјех а Доситије се памјестио и нестрнљиво счекиваше почетак, — Ти знаш, настави Јулије, како сам неколико даиа послије ускрса осваиуо овђе. „Знам." — Али зашто? То незнаш.. „Знам", упадне му у ријеч Доситије, „због једпог професора." — Не. То је био само изговор, да истипу сакријем, али прави узрок ћеш сад чути. — Кад сам био, настави Јулпје, у трећем разреду, дође неки учитељ играља н о-

владиној странци, која со прпликом избора за варошко представнпштво сретно успокојила н за коју јо сам њезин кандидат у овдашњем сраском и немачком листу јавпо рекао, да се стиди, што јој се од кратког времена ирикључио. Покојница није била светла живота, па је за то пико ни нс жали, а већ брига ћо народњака бити, да се више никад из гроба не повампири. - - Вл. У Ш Т И П Ц И, У нар ду су »Паше Доба" прозвали : „Враж'је доба" и „Лаже Доба." Ми сумњамо да ће „ЈГаже Доба" икога моћи слагаги, доли опе, који се ире времена похвал&ше, те исписаше па своје че ло : „Н а ш е До ба." * * * Како чујемо Срби послаппци „српског клуба" п Срби послапици владпне странке у Угарској поцепаше се око питања: хоће ли призиати за свој партајскн лист „II а ш е Д о б а * или „ II е ш т а н с к п Лојд?" ђурковић улаже иротив оба мпшљења свој сеператвотум, и тражи, да се за партајскн оргап нрогласи бечка — „Преса." г ,Немзет в се такође срди, јер држи да оп има највише права па то, пошто поред свпју осталих »нужпих особииа" пма и ту, да је писан мађарским језпком. * Поговара се, да је сад у време^у »Нашег Доба, 4 ' »Србски Народ" постао излишан п немогућ, те ће Јоти Грујнћу на место „абфертпгунга" поверптп главни надзор над српском новосадском гимназијом. Ако се то одпста обпстинп, онда треба свн наши родољубиви листови да куне претплату на »Сриски твори школу за играње. И ја се јавим у ту школу. Кад се школа отпочела, искупи се нас добрано ђака и ђевојака Сваки од нас, ђака доби једпу сталпу играчицу. Меие западе једпа црнка — лијепа да се јеппси могао нагледати. Замисли себи девојку вита осредња стаса, као гар црнвх очију и косе, бијелих зуба, коже као млијеком заливене, а гласа, који те сјећа па призкељкивање славуја — пак ћеш имати појам о дивоти те моје црпке. „Вјерујем, да је лијепа, иу ја се не би могао заљубити, баш стога јер је црика/ прекидао га Доситијс. — Да, кад си сам црн, па ти се плавуше боље доиадају. Сад да иаставим : укратко да ти кажем па први сам се поглед — што но кажу — до ушију заљуЗио. Већ за пеколико дапа изјавио сам јој љубав. Ко сретпији од меие? Мој зш се идеал одазвао у љубави. Ето то је почетак, те моје прве љубави. „Лијеп почетак," рече смијућ се Доситије. „А касније?" — Касније, пастави Јуллје, слиједила је средина/која је нупе двије годипе трајала. 0 овој средиии пећу ти пишта причати, зааш и сам да су то све саме „фенстернроменаде," „кокетирања" и т. д. што можеш у сваком роману читати, аи сам можеш зиати, ако си кад заљубљен био. „Да, и колико сам иуга био зал.убљен ? " шалио се Доситије, „ал инкад дуже од четрпајст дапа. Иа ииак ми