Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 3. ЗА. 1885.

У ш т и п ц и, „Турски Народ" изјављује, да ће „опој господп свештенству и учитељима као и земљеделцима, којима је *рошле године новине за половину цене давао, давати им с божијом помоћи и ове. а Штета, гато „Турски Иарод* није штамлао имена те госноде, те да впдимо, који су ти људи и колико их има, који и за иоловииу цене такав лист држе. * * „Вражје Доба," чувши за ову изјаву свога брата по Гермапу, јавља на све страпе, да ће оно и бесплатпо свој лист свакоме слати, само да би тако нашло људе, који би хтели тај лист држати. „Турски Народ" опет се хвали, да „Вражје Доба" пема ни толико таквих претилатника, каквих ои има. Бурвав теши „Вражје Доба" и обећава му своју моралпу помоћ, „Турски Народ" пак ликује и са поносом им вели: „Чак и ја сам бољи од вас!" * * * Легат арадског грађанина Панте Јовановића у корист занатлија пропао је за то, што је адвокат Бурназ рђаво тестамепгу написао, па су је покојникови рођаци судским путем оборили. Како би било, кад би се исти адвокат осудио, да до краја свог живота пепрестапо преписује ту тестаменту, те да тако увек пред очима има грехе своје младости и незрелости? * * * Поп-Панта је честитао новосадском великом жупану имен-дан и том је приликом у својој наздравици рекао, да на целом свету српској народпости није ннгде боље, него што је у дичној мађарској држави. Због ових лепих речи многи осуђују поп-Панту, некадањег жестоког поборника пародних права и интереса, али пемају право. Краспа ракија и випо и добро јело разњгжи човека, па је поп-Панта по свој прилици тако и осећао у тренутку, кад је споменуте речи у сво^ој здравици избацио, а позната је ствар, да сиг гладном не верује, те ни иоп-Панта пије могао у том трепугку веровати у иародну иевољу и беду. У таквим слабим тренутцима гледа човек кроз ружичасте паочари на свет^ са му изгледа, да је све лепо и красно, те с тога пије иикакво чудо, што се и пои-Паити учинило, да српској народности нигде није боље, пего што је у дичној мађарској држави. С тога пека му је са наше страпе просто, а како ће се он са својои сопственом савести разрачунаги — то је његова ствар. * * * Мађари се ужаспо срде, што је сибињска порота ослободила уредника румуњског листа „Трибупе" п траже, да се та порота укине и да се строжије мере предузму против народности. За о_о да богме да поп Панта пије знао. Иначе би му здравица сигурпо са свим друкчије испала. * * * Дружипа око „Стражилова" изјављује, да је из чистих побуда покренула свој књижевап лист, па уместо да се огради, што јој се лист по бачкој дијецези у конзисторијалним циркуларима упоредо са полптичким листом „Вражијим Добом" препоручује, а

она се у 4-ом броју Стражилова ограђује против „псјасне и магловпте" белешке, што је изишла у првом броју овогодишњег „Стармалог" и из које „провирује злурадост." Чист рачун — дуга љубав, вели наша пословица, дружино око „Стражилова." Те се послсвице држи строго и доследно, дружино, па ти неће иматп ко шта замерати, а споменута белешка није тако „нејасна и магловита," као што дружипа вели, за то најбоље сведочн „изјава" те друж! не, јер коме је перо за капом, тај га се и сећа. * * * Доследни своме пмену, почели су вршачки потабплитети да приређују пеке „нобл" игранке. Са својим кикипдско-пештапским програмом пису могли пиког па танак лед повућн, па сад мисле, да ће са „побл'' игранкама гато постићи. И заиста су постиглп оно, гато су тражили: празну двор^ну и дефицит. * * * Друга будимпештанска копференција српских „потабилитета" нз Угарске и Хрватс ;е решнла је, да издаје нов дпевпи лпст, који ће у склад довести нптересе срнског парода, српске цркве, наименовапог патријарха Гермаиа и мађарске владе. За ту цел, т. ј. за издавање таквог листа скупљено је супскрипцијом већ 15,000 фор. Веле, дг су готово сав тај новац из свог џепа дали Сгева Поповић Вацки, ђурковић и Стојачковић, а врло мали, управо псзнатан део да је дала мађарска влада. Код таквог „пожртвовања" разуме се, да нотабилитетска ствар мора процветати. * * * Вршачка сиротиња приређује забаву, а чист је приход одредила на то, да се покрије дсфицит са „побл" пгранке, коју вршачке „нотабплитетлије" у корист сиротињи прнредише. Тиме хоће сиротиња да се „нотабнл итетлијама" реванжира. * * * Ззмунски поп Никола тукао је фенечког калуђера, што му овај из сваког бурета оточпо два акова випа, па унутра толико исто воде сипао. Поп Никола је потпупо право имао, јер оп као веран слуга божјсга олтара пе може допуститк, да ико фалзифакује Христову крв, али фенечки калуђер пије имао право, што је ради обрапе потегао сикиру па поп-Николу, јер је требао признати своје недело и покорно отрпети поп-Николине буботке. У осталом, кад тако што # чппе слуге божјега олтара, шта треба опда да чини људска олош по чардама п другим таквим местима? * * * Карловачки ђаци, декоришући дворану за беседу на три јерарха, хтелп су на прво место да метпу слику нагаег пеумрлог Бранка, те да тако сваком посетиоцу у очи падне. То се пије свидело управитељу карловачке гимназије, па се продера ва своје ђаке: „Ми смо добри Срби и без Бранка. Обесите на ов) прво место његову свјатост патријарха, т. ј. пс патријарха у персонк, већ његову слику) а Бранка турите тамо где у буџак!" Поред свег тога, ма у буџаку стајала Бранкова слика, то ће место ипак бати нрво, а последње оно, па ком буде Германова слика висила.