Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 4. ЗА 1885.

Ћира. „ Шабачки Гласник" упрег'о се јако да провоза славу новога шабачког владпке Самујила (Пантелића). У томе послу одвозао сетако далеко, даму те чланкевећи „Турски Марод " прештампава. Спира. То не могу да разумем. Ћира. Тај исти „Шабачки Гласник" ономад донесе предлог, да €рби приме латиницу. Спира. Е сад већ тој загонеди улазим у траг,н могао би је вијати далеко, далеко, — чак до срем•ских Карловаца. Ћира. А ја би је могао вијати још даље. Спира. Разумем, разумем. — Беафе -Рим !

Ћира. Али бога ти, кад си већ читао „Шабачтш Гласник," кажи ми желили он да Србијанци таки с места приме латиницу, — док је још Гарашанин и Стојан на влади. Спира- Јок, брате, он не трахи да се тај цветак под њиховим сунцем расцвета. Њему је доста, ако се то само у њиховој русомрзној леји носеје. Ево ти од речи на реч шта вели тај (назови) „Шабачки Гласник": „ Ми у осталом ие тражимо, да за један дан заборавимо Лирилицу и научимо латиницу. Таквч се крупни иреображаји не могу ни да изврше за један дан. Постуине реформе, то је све, што се односно тога може да учини." Ћира. Е па живео „Шабачки Гласник" заједно са Самуилом! — Живео Гарашанин заједно са Герма(Питаш : „ко га иопи? де се и саи сети, Ко ће га попити, него оци свети.") Тада опет Јанко по начипу стару Отиш'о полако пекару — чувару. Кад' загледа горе, а торба се вије, Сто година нико скидао је није. Чађава је боже, чађава је здраво, Црни се к ; о оџак, црни се к'о ђаво. Међу тим се пекар поп'о па је скин'о Једва ју је Јанко преко плећа вијн'о. Пекару је прво платио поштено, Пак се опег онда намастиру крен'о. Ишао је Јанко, ад' му с' чини тако, Да ту неиа смрти, јер је нешто лахо. Сто година дима, то је љута снага, Па можно је да јој већ нема ни трлга. „Зло ако је нема" — тако с' Јанко брип'о А овамо неста ракија и вино. . . Живот му је мрзак, све му старом смета, Није шала живет' сто педесет лета. Ако смрти нема, шта ће онда боже, Нити је за живот, нит' умрети може. (ПродужиЕе се.)

ном ! — Живео Стојан заједно са папом Леоном ! А живела Србија са Спира. Ма и без Ћира. Да, да, и без таки људи, који нису достојни да јој буду прваци.

Ћира. Кукавица снесе јаје. Спира. Мислиш-ли ти наше нотабшштете? Ћира. Па га подметне у туђе гњездо. Спира. Мислиш-ли ти у „Заставу" ? Ћира. Ту је топло. Спира. Мислиш-ли ону топлоту, којом је народ навикао Милетићев лист предусретати? Ћира. Јаје се излеже. Спира. Куку ! Ћира. Гњездо се згрози, па подмече избаци. Спира. Ее—1е ! Ћира. Подмече одпузи горе. Спира. Да гуљи коре. Ћира. За живот му треба мало редакције. Спира. За то впче: народе, купуј акције. Ћира. Ал се народ не одзива, Спира. То је песма жалостива. Ћира. Ал свршена јоште није. Спира. Што год даље, биће — жалосније.

Ћира. Дашто ми ти дашто. Пре нег што се отац роди, син по кући ходи. — Шта је то ? Спира. То може бити лепиња, —■ — а у време Тисиног слободоумља може бити још нешто. Ћира. А шта? Спира- Кр. комесар на нашем народно црквеном сабору (који сад тек се годи да се роди).

П у С Л И Ц е, Ако нам Мадија погоди на колико је година његова победа учврстила европски мир и ми ћемо га признати за пророка. © Ономад ми рече један брат Панчевац: Лане смо у ово доба ишли у Кикинду по врбицу, а ове године већ имамо у Пешти готове врбове клинове.

§ Уљманска конференција није била без хусара, — за то није ни панчевачка рестаурација могла да буде без Драгона. □ Нов министар финансије у Румунији назива се Леком. (На тај су глас многе државе уздахнуле: „кад ће се нашој финансији наћи I е к а ! ? а )

Д Кад видимо сумрав, онда бар знамо шта ће после њега доћи. Али кад погледимо С у д а н, онда тек не знамо шта нас чека.