Стармали

„СТАРМЛЛИ" ЕР. 5. ЗА 1885.

Ој честити друже, Весела ти мати, (Која брзојавља Аков вина слати !.) Ој честити друже, Весео ти тата, (Који једва чека Сина адвоката!) Весели ти и ми Дружинида твоја, (Коју брига мори Јучерања твоја !) А шта вели народ? Он ништа не вели, Али ти погађаш, Шта од тебе жели. ХСУ1. Г л и ш а „Море море, Глишо, Галантоме прави, Та ти имаш дуга Као косе на глави !" На те с' речи снужди Наш галантом Глиша, По отрча берберу, Да му косу шиша. А бербер се насмеја: 0, господин Глишо, Шго да шишам, кад вас је Чивутин ошишо! ХСУН. Дрн, дрн. дрн. Свир'о неко у дромбуљу Др н , ЛР Н , ЛР Н • »Калуђеру ниси доста Црн, црн, црн. Морам бити роду своме Трн, Трн, Г])Н. и Ко то тако дромбуљише: Дрн, дрн, дрн? Како мора тај тек бити Црн, црн, црн? ! Наћиће се и за њега Трн, трн, трн. Хор. Дрн, дрн. дрн\ Црн, црн, црн\ Трн, трн, трн ! Г-д-н- У веселом друштву, А. Чујем, господине плсбаношу, да сте ономад на пепељаву среду држали у цркви страшиу предику. Нриповедали сте како је у паклу; како је тамо ужасна врућина; како све заудара на сумпор. Плебанош. А, да, да; јесам. А. Па би ли ви могли мени доказати, да у паклу има сумпора. Плебанош. То треба да се вирује; то се не доказује. А. А видите, ја би то вама могао доказати, ПлебанОШ- Ја веома двојим, што би ви то могли доказати. А. Сад ћете видети. (Извади из џепа п а к л у палидрваца), Ваљда ћете признати да се ово што у руци држим зове п а к л о м. Плебанош Тако је. А. (Заиали једно палидрвце и нрииесе га плебаношу близу поса). Плебансш. Ох идите молим вас. Враг га дал ! како тај сумпор гадио шгинкује ! А. Ништа, иишта. Тако сам вас сада ближе упозпао са паклом, и доказао вам очигледпо и носомирисно да пије без сумпора. Даклем, кад у мојој малој п а к л и има толико сумпора, колико га тек мора бити у вашем великом п а к л у ? Плебанош. 0, о, о! Бичон сте ви мудар чловик

Прошла га љутња, Било је ово пре десетак година у Босни. Неки Србин али позната бекрија сврне у механу, ту нађе неког Турчина љутита, где баш иште стакленку ракије. Србин га поздрави уљудно а овај само рече : „сједи ђауре, да ти Туре покаже како се пије, па ако хоћеш — и како се бије!" па узе стакленку и наједноч ;е испи, а-ха-ха! На то Србин заповеди оку ракије, а чим је доби, ои је на душек искапи. Кад то виђе Туре, скочи на ноге : „Ух, болан, овако не пију ни Турци ни Каурци, него сам чи!" — и оде н е показавши како се бије. л. с. Шљивовица и појезија. (Да није из Фцтога не бисмо арибележили у наш раоош.) Ј 13. овогод. броју ваљанога бечког листа „НепиаШ" читалисмо ову несму : „Ап с!ег (Јие11е завв <1ег Кпаће, ТЈпс! \уепп ег шсМ Кгапге туапД, 8о ег аиз с1еп бугппег 2те4бсћкеп Етеп ес11еп 8а& §еђгапп1. 1Јш1 \\ г ег еЈпеп ОиИеп 8еп<1е1 Хасћ <1ев Кпаћеп Т)от1хл1, Ег1аа11: 'пеп СИег 81тот1г 1п ЕиИак топ КопгаЛ ТМе1." Ми не знамо, да ли је то баш она иста шљивовица, којом се за све што је српско одушевљава футошки поп Лаза, али што се тиче горње песме, види се таки да у њој нема духа, — па ако тако исто хваљена шљивовица нема бршкхз-а — онда је све у своме реду.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалога" од почетка до данас. "фВ