Стармали

,СТАРМАЈШ" ВР. 5. ЗА 1885.

дуга, морали су у „фаршангама, " ако нису хтеди, да седе код куће пијући поред ладне фуруне врућ чај из празне чаше, залагати своје „прециозе' т. ј. адиђаре, што су им њихови п р е д ц и — отуда сигурно и назив „прециозе" — спомена ради оставилк.*) Сада је у опће залагање у највећем јеку. Ко би хтео, да своју драгу о њеном имендану изненади с каквим лепим поклоном, па случајно нема „ситних* тај — залаже; при тим силним зимским свечарима и великим свецима, залаже се многи вином и ракијом; кога не греје никаква племенита мисао за народ, већ је вавек мајчина смрзла, тај нека заложи пећ дрвима-, ко у ово оскудно време нема дрва, нека се послужи угљем, ко ни угља нема, тај нека чита „Наше Доба," па ће заборавити и у ком веку живимо, а камо ли да ће осетити зиму; ко баш ништа нема да заслужи, тај нека пофали у бечким или пештанским листовима наше „нотабилитете," па већ оно неће изостати, што се даје за — лагање. Шта долази после залагања ? Уживање; јер се баш тога ради и залагало. А кад бива више уживања, него у фашангама? На концертима, беседама, баловима тера се ветар ако не капом, а оно клаком ; скаче се, игра се, шали се, пева се. Но покрај свију маскнбала, лудачки вечера, крабуљски плесова, нарнабенда и лумпнбалова најсмешиија је ипак — будимпештанска конференција наших нотабилитета. Шго јест, јест, признати им се мора, да су изврстни аранџери. Да би мађарску владу уверили сваким својим чином, да стоје на државноправном темељу угарске државе, да су потпуно лојални, оставили су „инглеску краљицу," да не посумња е су са иноземством у свези ; манули су се »мађарске круне," да се не помисли, е теже за њом; оканули су се „ловачког рога," само да их не би влада држала за премудре ловце, који су своју курјачију нарав само за време прикрили, па су заказали свој састанак у „Хунгарији." Ех1га „Нип§;апап1" поп ез4 У11а . . . Нећу да проричем, али ако ћемо се држати оне старе латинске пошеп ез! ошеп, онда судећи по подписима нотабилитетске резолуције са последње будимпештанске конференције, могао би беспослен човек лако доћи до разних мисли о владању и смеру наши нотабилитета. Онај и сувише мекани српски предлог на хрвацком сабору још једнако није потврђен, а читав успех досадање тамошње „реалне" политике своди се на то, што су неколико привремени бесплатни аскултаната српске народности, постали стални бесплатни аскултанти, те су тако сада као прави државни чиновници „репзшпбШп^." Живковићево име сведочи нам, да су наши нотабилитети још ж и в и, а да не мисле мушки и отворено бранитп и тражити права свога народа, већ б а ј а т и око мађарске владе, тога се сетим кад прочитам друго подписано име: Б а ј и ћ. По имену Поповић и Крестић изгледа ми, да се они неће с нашима клерикалима у коштац уватити, већ да ће се поклониги к р е с т и наше п оп о в с к е странке, а да не намеравају према духу *) Даклем по правилу ваљало би писатн предциозе, — али је „д" испало Е, то је судбина сваком добру, да лакоиспадне. Слагач,

времена корачаги у нанред, већ полагано милити као раа, то би се лако могло помислити, кад се наиђе на име М и л и ћ, а име Критовац канда слути, да ће они велики део својих смерова од народа крит и. (М а к симовић није ту, то ваљда значи да су првашњи нотабилитети мањи од м а к о в а зрна). На маскнбалу скидају пајаци и други суделачи бар у дванајстом часу своју образину, а ови наши весељаци (ма да су прошле месојеђе) као да мећу све лорфу на лорфу, да један од другог право лице сакрију; — машкаре на забавама обично долазе и п оч и њ у са отромбољеним носем, а наши ће нотабилитети огићи и свршити са отромбољеним носем. Ако је веровати страним новинама, то су наши конференцијаши скупили за издавање свог дневног листа суму од 15.000 форината. Није ни чудо ! Код толиких своји нула, могли су још коју дометути, па би сума јоште много воћа била. У осталом, како било да било, тек су нас мађарске и немачке новине известиле, да је и друга конференција наших нотабилитета добро испала, а њима је мало стало до мњења српског независног новинарства, само кад стране новине о њима добро пестерлудују и пештинапљују. Најпосле и не можемо бити сви једног мњења, свако има своје уверење, колко људи, толико ћуди; сваки гуслар другче гуди, па што неби смели и наши нотабилитети другчије мислити о нашој народној политици, та, и о створењу света теорије су разне, и ако пуне кесе већином нису празне! Мади.

Проба пера, ХС1У. Импровизирана здравица. У здрављице брата нашег, Којег чека страшна проза. Јер кад сутра данак сване Полагаће ригороза. Нека сутра бригу стресе (Ко ја ову чашу <^да); Нек' му с душе брига п а д н е (Не дај, боже, друга пада!) Он данаске не сме пити, Јер му треба ведра глава, Али сутра накнадити Све то мора доктор права. ХСУ. Шта је други дан било? 1 аш је добри ригороско Мегдан одржао. Клизаво је било, Ал он није пао.