Стармали

37

Ћира. Па то ј« све једпо. Доситије је још онда намирисао нешто труло у калуђерству, кад су калуђери још били цвеће и ковиље; иамирисао је ои то и хтео да то излечи, — а да је данас Доситије жив, он би нам за цел > сад био вођ у борби против себичпих калуђера и њихових пријатеља. Спира. Имаш пуно право. Али чију онда политику куне писац, који пам даде повода овом разговору ? — и мисли ли он да само поједини људи имају нрава брапити живот свој, а народи пе — јер се то онда зове политика. Ћира- Стани! Одложиио разговор овај, док иам писац пе разјасни, коју и чију он то политику купе, и зашто је куне. Спира. Гилт! Ја молим пошт. писца, да нам то разјасни, —- да не би тумарали по мраку, ако нам је светлост тако близу.

П у С Л И Ц е, □ Ни „Стармали" неће у Велеград. Али извесним калуђерима нашим пеће замерити ако листом (т. ј. са својим турским листом) тамо оду, — него ће им још весело викати : срећан пут! — а<Иеи! — ра-ра!

Даклем и новосадска репрезептапција честитала је Тиси последњих десет година. — Та само кад би извесно знали, да су то заиста последње године (његовог владања) честитао би и „Стармали".

Сви ђаиоди веће у торби су били. Кол'ко их је било, то не могу знати, (Доста, што су могли сви у торбу стати.) 11рви иут завез'о, други па и трећи, Да ие мож' пи једап из торбе утећи ! На једанпут Јапка кроз прођоше мрави, Кад' спази, да нема ни косе иа глави. То је њему била жалост нопајвећа, Зграби торбу па је баци преко плећа. Окреп'о се веће, да бежи без трага, Кад' га викпу неко из накла острага: „0 тако ти Јанко света била рука, Ослободи браћу ових грдних мука!" Осврп'о се Јанко, баш да види ко је, А то оци један до другога стоје, Али по изгледу, рек'о б' да су фратри, (Нестало им брада, у тој силној ватри). Помог'о би Јанко, али не сме ближе, Јербо грдан пламен на све стране лиже. Огиш'о би радо, да помогне браћи, Ал' се бој'о, ни сам да неће изаћи. За то није слуш о више молбе њине, Журно му је бегат' из ове врућине. Окрен'о им леђа па на поље от'шо, Па је онда онет путовати поч'о. Лутао је тако по некој пољани, 'Гражио је, где би мог'о да се стани. (СвршиИе се.)

Најбоље би се могло доскочити талијанском листу „Набабу," кад би га могли у Београду скоро позвати п а б а б и њ е.

© Даклем опет је копфискован београдски „Одјек", и то сад због чланка »Највећи грех*. Ал то му је могло насирати и због — најмањег греха.

6} Г. Калаји евоју Историју Срба шалзе сада до врага. (Можда и г Стојачковић своје ,Черте"шаље сада до черт а.) х Не знамо хоће ли земунски градоначелпик добити немешаг, али у том случају најприличаији би му био предикад (1е ТЛсапбку.

«1 Ко се у води дави, тај се хвата и за сламку. Али ко се у блату дави, тај се хвата и за штампарску погрегпку.

Још временом може г. ђурковић заиста бити најбољи Србин. Т. ј. ако му гмђе за руком да Србе свугде тако збрише као што их је збрисао у Македонији. Онда ће остати он сам, — па ће бити и најбољи.

*** Крушедолски калуђери троше годишње 300 фр. само па рен. — Њихови се рачупи могу слободпо и у Нешти прегледати и наћи ће се да су заиста „г еп 4 ез". РазглаголствијаI. Више сам пута гледао, како заковапи слободњаци „на оспову пауке а помоћу истипе'' волтерски (или бар волонтереки) замапу руком и пером и пз саму веру, Али ма како јако з а м а н у л и, то ипак остаје — замап. На и ја остајем при мојој тврдњи, да је вера нужпа, јер иначе не знам, како би многи отац својим многобројним ћеркама пабавиЈ за светосавску беседу, ако ништа друго, а опо бар нове ципеле, да нема вере у — ципелара; како би се универзитетски ђак провукао бар опи последњи 29 дана у месецу, да нема вере у — бирташа; како би се мпоги благопадежни младожења преставио у црном фраку својој „бити имајућој" или имати будућој вереници, да нема вере у — кројача; како би гдекоји беспослени послапик био ов е р овљен, да није веровао у владу, Једном речи, вера је чврста веза, која веже верне и неверне, па чак и оне проневерне, алп при свем том би препоручио свима нашим неодвисним листовима, да на веру не дају ама баш ништа, ако мисле да без дуга буду века ду^га, те да нас и даље у веравају о томе, да је вера „Српског Народа* за „Наше Доба," ал' да „Наше Доба" није за српски парод. Неверни т. ј. они, којима више не верује ни најбезазленији веровник, који немају новаца ал' имају