Стармали

„СТАРМАЈ1И" ВР. 5. ЗА 188ђ.

Дакле и сваки Мађар ире, него што Србин, има права, да говори о нашем саборском устројству. * И: Шго нису при Милетићевој парници, то су сад, када је суд осудио Верховаја, увидели Мађари, да је на истини основана она њихова нословица : „Ме^ћаН а Ма1уаз 1ага1у, о(1а уап аг 1§;аг8а§." % Један се српски родољуб надао, да ће у Пешти добити орден, али тамо су му рекли, да за тај посао бундеве још нису сазреле. * * * Државни тужилац оптужује писца „Заставиног" чланка између осталог и за то, што позива омладину, да се одушеви за све оно, што је лепо, добро и племенито. Сад бар знамо, каква би омладина требала да буде, па да се државном тужиоцу допадне. Вл.

Ђука : Знаш ли ти, за што ми Нови Сад називамо „српском Атином?" Шуна : До сад сам знао и писам, али сад знам извесно. Ђука : Па зашто? Шука : За то, што је Нови Сад једина српска варош, која је у Будимпешту послала депутацију, да Тиси честита десетогодишњицу.

Ђука : Шта, наопако! Ето читам у новинама, да будимпештанока конференција још траје. Шука : Па то није никакво чудо. Трајаће све донде, догод не истребимо сав кукољ из наше средине. Вл.

Ћира. Да је ,Бражје Доба" болесно, о томе нема сумње. Али — гата му фали 1 Спира Па ајде да мало проштудирамо; можда ћемо паићи шта му фали. 1., Њему није доста наименован патријарх, него хоћејош п наименоване послапике на сабору. 2., Оно нам износи г. ђурковића, да нам од сада таки људи буду узор српског родољубља. 3., Њему је тако мило, што ће се новац Матице словачке употребити на тровање народне свести Словака. 4., Њему су Ћира. Та доета, доста, — знам и ја шта се све налази у томе „Враж.јем Добу", -- ал ми смо хтели да дознамо, шта му фали. Спира. Па знаш ли шта му фали ? Ћира. Шта ? Спира Фали још само то, да нас свечано позове у Велеград, да се ноклонимо нани Леону. Ћира. Али ако то пе учини, шта му онда фали? Спира- Онда му фали доследносг.

Ћира. Држиш ли, Спиро браге, и ти, да је ,»ро клета политика" крива, што на доситијева дела не има више од четири претплатника? Спира Не могу ти одговорити на тако нејасно питање. Морао би најпре знати, чија се политнка ту мисли и куне — доситијева или данашња наша

Ал' како се јадан наједанпут преп о. К'о из пушке какве да га згоди тане, Када спази друге — дворе уеијане. Окрен'о се веће, утек'о би радо Затворена врата. . . но сад је настрад'о. Од врућине грдне зној са њега лопи, К'о да му е' и сало у трбуху тоии. Ту, тек близу пакла, па су муке праве, Како је теконим', што с' унутри баве? Већ се кај'о Јанко, што не оста с' миром, А врата с' од накла отворише широм. Посуктао пламен — гле почетка јаду Па сажеже Јанку бркове и браду. Страх му је у пако да униђе т а к и, —■ Могу мислит' ђавли да је фратар каки. Свему томе, вели, крив је Петар свети, И Јанко зажели да му се освети. Па још ништа не би покрај тога бола, Кад' ето ти к њему гомила ђавола. Налик су на људе — нису људи прави, Јер сваки је им'о рогове на глави. Сваки носи нешто, па сваки заман'о, Па још све црвено, то јест усијапо. Било је међ' њима мањи, већи, стари, Ал' јетан им глава.пк он гоеподари. Он први заману, па како га шину,

Одскочио одмах с' метра у висину. А други га ћуши преко лица право, Да је јоште смртан, сад' би га уепав'о. Тад' ће онај стари: ,од'дер, од'дер амо! Та ми тебе давно и давно чекамо. Познајем те добро — рече стари за тим, Баш за то ћу да те преваеходно натим. Сећаш ли се, је ли? сећаш ли ее свега? Удрите га децо, доле кожу с' њега! Али шта ћеш еа том пустом торбетином ? Не ноеиш ли у њој чутуру са вином ? Та увек си ждер'о, довека си пио, Ни у цркви ниеи никад трезан био. Али овде нећеш живет' тако Јлако, Вуците га децо, нек' иде у пак'о ! Вуците га, децо, вуците га тамо, Нека види како ми мучити знамо! И већ да га зграби један од најјачи, Ал' ее брате Јанко пред њим' раекорачи: „Шта ја вама скривих ? рец'те, ако знате, Кад' ме тако грдно, грдно злоетављате. Нећу, нећу тамо — боже ме еахрани, Имам и ја нешто, што ће да ме брани. Не дате ми мира, већ вред иза вреда? Халов сви у торбу ! гоепод заповеда!" Чим то Јанко рече, ад' за чаеак тили