Стармали

„Ота,р1^аил::и:" нзлази трипут месечно. Годншња цена 4 ф , — ногодишња 2 ф . — на 6 месеца 1 ф . За Србију и друге крајвве: 10 — 5, — 2 1 /а динара идн Фраика. — Власник и одговорни уредпик Змај-Јован ЈовановићЈ Издаје штампарија А. ПајевиЕау Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (Ог. Ј. Јотапоујс, \1Чеп IX РогсеИап&абве, 50.) Претплата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. Пајевића у Пов. Саду. — Ва огласе плаћа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

~Е7" ЈЕЗСовоз^е Оа-дзг 23. <=ш=ебрзгара, 1885.

После читања најновијих подлистака у „Н. Добу „Лепо. име", Брудеру, Обрана је света ; Не може га окаљат' Ни тисућ „памфлета," Л е п о и м е — та њему Никад није зима. Ма га снегом грували Тисућ „анонима". „Л еп о име" сијаће Ма и у сред Даља; Пркосиће свакоме, Ко би да га каља. За депоту свог имена Нико с' није преп'о, Осим, осим, ако је Име ^аћш-лепо. Л е п о и м е леише је Од сумњивих круна, Не треба му громовода, Још мање сануна. Л е п о и м е кукати И нарицат' неће; Не треба му подрум, барут, Ни у њему свеће. Лепо име држи се Свога вишег звања, Па н и шуга ни куга На њег' не приања.

Лепо име привлачи Каткад муње на се; Али муње застану Па му чело красе. Венац му се оплете Не нађе л' га жива: Гроб се његов засија, Па обрасцем бива. Л епо име не може Ни лудница згасит', Свака ће га иевоља Још лепше украсит'. Јест', лепоме имену Нема другог врага, Већ — кад само у глиб срне, Па оде без трага. Аноним.*) Шетња по Бршцу. У. У пашој црквеној општини дуго је владао неред и ванредно стање. До душе знало се ко плаћа, али није се знало, ко и колико све пије. Народна имовина харчила се немилице, а општина је сге у већи дуг падала, те да је тако још дуже трајало, не би ни један черпић на цркви својина црквене општине био, нсго би све црквено имање презадужено било, да би *) Нисам за то Аноним, што се бојим Брудера и подрума (та бивао сам ја негда, у добра времена с Брудером више пута у подруму, — па нам ништа није Фалило), — Аноними се налазе у „Стармалом" за то, што је то обичај у васцедој европској литератури, да се у хумористичким листовима ретко ко истиче са својим именом. Таки се листови пишу веИим делом за садање време, а дешава се, да се каткад што и па брзу руку мора написати, а од тога ретко ко тражи славе, па се за то људи ретко и потнисују.