Стармали

52

„ОТАРМАЛИ"

БР. 1 ЗА 1885.

* * Васа Кока оснлва у Вршцу катедру за реторику. Вршачки се нотабидитети обвезали, да ће предавања редовно нохађати, јер мисле, да ће се том приликом најслађе моћи спавати. * * * Нашем народу у Вогњу је криво, што се калуђер Пантелејмон и свештеник Николић завадише и што се мал' не побише, јер је свако од њих хтео служити службу божију, односно да постање вогањским администратором. Народ да богме да нема право, јер ми се све допде можемо поносити, доа су нам калуђери и попови тако ревносни, те пе презају ни од туче, кад ваља своју дужност вршити, А не може се баш ни Герману замерити, што је једног усмено, другог телеграфски за вогањског администратора наименовао, те та ;о оба борца довео у судар, јер он јако воли наименовање, па што га у већој мери може делити, с тим му је милије. * * * Поп-Вића из банатске Суботице узимао је за своју личну употребу из цркве брашно за паскурице и угаљ за пегљање кошуља. Но па то му се тек не може замерити, јер је тиме само документовао своју побожност и своје православље. * * * Српска влада неће ни у чему да изостане иза аустријске, па као што је ова забранила Бошњацима, „Еј жалостан Нико, што куњаш као каква бабуекера, а овамо тек што се није на тебе срећа насмејала, па да ти буде сретно чак и девето колено." „Лако је теби: имаш свега доста, па ми се сад подсмеваш, него да си ти у мојој кожи, друкчију би ти песму онда загудио." „Баш си права будала! Готово да одем кући, па да ти не кажем неку важну ствар, рад које сам управо до тебе и дошао." „Важна ствар!" ускликну Ника, па му се очи засијаше и подиже главу. Под „важном ствари" он ни није друго шта разумевао, него закопано благо, па по што је пређе више пута о том предмету с Арсом говорио, то је са свим природно, што и сад под „важном ствари' није другошта разумео, него што обично разумева. Да. Рад једне врло важне ствари дођох до тебе," нонови Арса са свим озбиљно. ,,Али ако теби није кана, да ме саслушаш, ја могу лепо опет отићи. Наћићу ја већ човека, који ће ме хтети чути", настави он и пође према в ратима, ,,3а бога човече, та јеси ли ти при себи ?" повиче Ника и скочи као помамам са своје столичице, па ухвати Арсу за раме. „Остани код брата твога. Нико те ленше неће слушати и послушати. Та ти од мене немаш бољег пријатеља. Седи, брате Арсо. Немој бити луд, те да због ништа квариш наше старо пријатељство." „Но, но, немој ме тако горопадно вући," бранио се Арса, а говорио је таквим гласом, као да се још није са свим одордио, али се ипак видело, да ће попустити. „Остани, брате Арсо, тако ти бога и нашег старог

Херцеговцима и Далматинцима, да читају „Српско Коло" и „Заставу", тако је ето и српска влада забранила Србијанцима. Ништа лепше, него кад се комшије тако лепо слажу ! * * * „Вражје Доба" вели: „најпре на посао, па онда на конгрес." Оно, то не би тако ни ружно било, само — само да то није „ђаволски посао", којим се иде на то, да се нашој автономији огпева вечна памет. * * * Министар Тиса хоће да пређе у православну веру, јер вели да православни патријарх и владика хоће да га у горњем дому потпомажу, а католички и протестантски црквени великодостојници неће. Вл. * * * Чујемо, да ће државни тужилац опет једну парницу да покрене против „Заставе." Вели се због чланка „о кукурузу као коњској храни", јер се неки против тога побунили. Чини им се да би им та храна била врло мршава. * * * Свакако, чуваће се и „Турски Марод" и „Наше Доба", да исти чланак прештампају, јер по њиховом начелу, не смемо ми Срби у Угарској ни коње вређати. Ж.

пријатељства!" преклињао га Ника, а из великих очију му мал' шго не грунуше сузе. „Па добро. Ево остаћу..." но даље Арса није могао говорити, јер га Ника жестоко загрли и ноче га љубити, као што раздрагана мати у најв^ћем миљу љуби чедо своје. „Дакле важна ствар?" запита Ника. „Да," потврди Арса. „Не говори даље!" усликну Ника и оде до врата, отвори их, иа у кујни спази своју жену, која је ту нешто шушкала. „Шта радиш ту? -1 продера се он на н>у. „Кувала бих кад бих имала шта, а овако скупљам пеиео. Требаће комшији за сапун." „Хајд' окани се ћорава посла. Иди у комшилук мало на разговор. Имам са Арсом да говорим о 'неким важним стварима, па жена не мора свашта чути." „Добро, добро. Отићи ћу већ." „Одлази одмах," зап веди јој муж па се врати Арси. Дакле заиста важна ствар ?" понови он своје питање. „Да, врло важна," потврди Арса. „Стани! Не говори још," рече му Ника и опет оде до врата, да види, је ли већ отишла жена му. У кујни је жена скупила пепео у саћурицу, па тек што није отишла. „Шта, ти си још ту? Таки да си се торњала у комшилук," продера се он на њу. „Ево ме идем већ. Не мораш се за то дерати као луд," одговори му жена увређена и оде на поље, а Ника је гледао за њом, да ли ће из куће изићи, иа за тим забрави врата. (ОвршиНе сеЈ