Стармали

„СТАРМАЛИ" БР 10. ЗА 1885.

билитетлија. Чим га је спазио „роми Даба", одмах се слатко васмејао, јер^је знао, куда и рад чега иде св. Евтихије. По ђавољем смејању видео је св. Евтихије да није добро. „На земљи је раскол — рече му рад>сним гласом „роми Доба" — а твоје име расколници злоупотребљују и служе ти велике службе, как» би сами што пре у пакао дошли. Честитај ми, чествти свече, на таку велику добит." Но св. Евтвхије се није ни освртао више на „ромога Дабу", него је отигаао свевишњему, да се против расколника тужи, е не би ли свеблаги својом евемоћи стао грешним људма на иут, да његово име ве злоупотребљују. Бог је пак у својој свеблагости оставио да тако буде, како народ на земљи нресуди, а кад буде дошао страшав суд, оида ће и он своју пресуду изрећи. Код Германа Анђелића биће св. Евтихије небески тужилац, а св. ћирило и Методије биће му браниоци. „РомиДоба" пак већ се сад радује на исход те парнице и на божију пресуду. Но док до те парнице на небу дође. донде ће се на земљи свршити многе друге парнице, које ће врло интересантне и чудновате бити. Тако ће будимнештански поротници морати натаћи камилавке, обући се у реверенде, узети бројанице у руке и претворити се у св. сипод, јер ће услед Германове оптужбе имати решити питање, да ли је Његова Небираност расколник или не. То исто ће морати учинити и белоцркваиске судије, јер и вршачки двор хоће да тужи Лазу Нанчића због говора, што га је држао на прослави хиљадугодишњице св. словенских апостола ћирила и Методија. И тако ће се за већу славу прославља догодити до сад невиђено и нечувено чудо: српски ће калуђери скинути камилавке и мантије, па ће исте натаћи и обући мађарски поротници и цивилне судије, па ће изрећи пресуду, да ли је ко расколник или пе. шшдЈшетжж. Помоћ. у нужди. (Хумореска по немачком) (Свршетав.) „Шта је вама данас, пријатељу ? Тако сте ми смешни." „Баш на против, драга Марице, ја сам данас врло озбиљан." .Озбиљан — а зашто ?" „Баш сам говорио с твојом ујном да ти треба — да ти ваља . . . У осталом, шта ти разумеш под удајом и женидбом?" „0 томе пришко, нисам никад мислила Али ја вам искрено признајем, да бихто волела знати. Зашто се управо људи жене и удају ?" „ Јаћу покушати да ти то разјасним. Али дед' ми твсју руку. Тако 1 Ти би требало да носиш рукавице, јер ће ти те ручице са свим поцрнити. Тако, видиш," — он поче да глади малу, меку руку и смешећи се гледаше у девојку која постаде мало озбиљнија — „видиш, има случајева да се какав човек и каква девојчица радо имају, тако, да би да су увек заједн,. Можеш ли си то замислиги ?"

С друге стране опет, да би чудо још веће било, световници неће Германа тужити световном суду, већ синодалном. Калуђери се обраћају на световни суд, а световњаци на синодални — па да онда није данашњи свет наопачке окренут?! Световњаци су већ отпочели, да приређују духовне концерте, па сад нека калуђери по манастирима и владичанским дворовима отпочну приређивати беседе и игранке, те да он^а све калуђере поиженимо и тако ћемо на најлакши а најпријатнији начин укинути калуђерски ред, за који многи тврде, да богу дане а народу његову муку краде. Онда би се можда и свет исправио и не би више тумбе окренут био. Где је несрећа, ту је и срећа, па ко зна, да ли неће ово данашње зло стање у наш >ј цркви добрим плодом још уродити? Можда ћемо још дочекати, да ће се стари и окорели грешници покајаги и поправити; можда ћемо дочекати, да ће се и Герман покајати и по примеру црног грешника краља Драгутина водити испоснички живот и самог себе мучити а можда ће и сви млађи калуђери ступити у ред грађански, па постати привредни и корисни чланови свога народа, а да то ште пре буде, да народ што пре душом дахне — за то се молите свесрдно богу ви велезаслужни славенски апостоли и просветитељи, ти свети ћирил и ти свети МетодиЈе, јер народ није крив, што се у вашој и у нашој цркви не смеде пр »славити ваша хиљадугодишњица! Вл.

Уштипци, Избацују нам већ из цркве свеце. Право је онда, да се и у јеванђељу чине измене. -Један калуђер предлаже према томе, да се оно јеванђељско место: „Пастир добри душу своју полагајет за овци" — измене овако: „Ца дабоме, — то није ништа тешко." „Но видиш ли. Они живе свако за себе, па ииак теже једно другом. Па и кад се мало срде, кад једно друго избегава и опет теже једно другом . . . Ја не знам, да ли се доста јасно изражавам ?" „0, ја вас разумем са свим добро." „Ти си ваљда премишљала о љубави ?■* „0 љубави? не, нисам..." Она брзо убриса сузу са ока.. . „То је чудо.!" „Ја сам много читала о љубавним стварима и напо. слетку љубавници се увек узму. Ви имате право иришко, али ја још нисам никад о браку мислила." „Никад ?" „Никад. Па ту ваља најпре бити заљубљен. Ца и кад човек љуби — видите пришко, човек може и волети, па да о том ништа не говори." Г. Кузмић се још већма укочи па упре своје очи, које донде луташе по целом телу лепе Марице — у њено лице. Она спусти очи и поцрвени. У њему се узбурка сва крв и он командујућим гласом викне : „То не сме бити." Марица се уплаши, а пришко поче опет — ј ади умирења да глади малу, меку ручицу. Сад је било време да