Стармали

„СТАРМАДИ" БР. И. ЗА 1885.

Ако се слобода садржи у томе: не морати оно, што нећеш. Онда смо ми добили много слободе, јер смо добили много не-моралности.

Светосавски одбор — — — — — — — — — — ко да се не позове на беседу — — — Змијанић и Бољарић — — — — — За н1то ? — — — — — јер — — — — (Ето видиш, Бумбару, „Стармали" брише оно, што не разуме, јер се боји да не огреши душе; али брише тако, да не буде увреде ако није заслужена, а укор да се осети, — ако је потребан. — Па је-ли то цензура? Није. Цензура брише баш оно што разуме.)

У нашем главном граду промијенило се за ово 7 година 15 српских учитеља. Ово није добар знак, али ипак има и једну добру страну. На тај ће се начин наш подмладак тако привикнути на промјене, да ће временом у промјени сву своју срећу гледати.

Малом Пери сам причао о води и њезиној користи по аас људе. После сам га питао да ми каже за што је све вода корисна. Он је ночео ређати па одмах запне. А после се досети па рече : „Да нема воде неби могли доћи до острова."

Малој Сокици, кад год је кинула, рекли су „на здравље." Једном приликом кад је ручала, рекне јој тата „на здравље." А она одговори: в Охо, т а т а, ја нисам кинула.

Мати је дала малом Живи крајцару и мале ципеле да да једном сиротом дечаку, који је босоног просио. „Видиш* рече мати „овом сиротану су умрли родитељи па нема ципела." „А за што не обуче чизме ?" рече Жива у својој безазлености. Авакум. Колар-Соврина „ орација," У сремској варошици И . . . . умр'о је недавно неки стари кројач Стеван. Кад је тело покојниково било у цркви по обреду црквеном опојано, ступиће на среду старац колар Совра, те ће као пријатељ покојников 'ваку „орацију" рећи: „Браћо моја и христијани моји и пријатељи Стевини!

Досетке наивности и др, из дечија света. (Продужење.) Не давно је био један мој пријатељ код мене, пак ће ми од шале рећи: „Хајдемо, па ћемо терати кера!" На то ће наш мали Светозар кроз плач : г Не мој, тата, терати и нашег Кастора!"

Данашњим даном умре нам наш добар друг и пријатељ Стева, нестаде нам нашег Стеве; па погледајте, браћо, овамо, нема га, а погледајте онамо, нема га, а погледајте и онамо, опет га нема, па погледајте и тамо, где је пајрадије стојао, па и опет га нема: па нема га и нема и нигди нашег Стеве. Па ди је тај наш Стева!? Ево га, овде је, где ћемо сви доћи!" При том ожеже ваљано песницом о сандук Стевин, а за тим рече: „Амин!" Жеравица. Одговори уредништва, „Младожења, или то, тај, та." Поједина места прилична; има и понека добра досетка, — али цела хумореска као такова, не може издржати критику. Обраду Гаворолом. 0 вашој хуморесци (или управо слици из живота) писаћу вам у нарочитом писму, док уграбим времена. Решету (новом). Локушајте. Ј. у о. У обе песме, сувише се види натезање. Не иде вам (бар за сада) од руке. К. и Н. Биће по жељи. НОКА КЊИГА. -ЗМ Ових дана изишла је испод штампе Р70ИЈА НА НСТОКУ ХИСТОРИЧКА ЦРТА од ВЕНИ-ЈАМИНА КАЛАЈА. Превод е мађареког оригинала. Цијена 70 новч. а. вр. или 17« динар. Ова црта зпаменитог писца „СРПСКЕ ХИСТОРИЈЕ" отштампана је на мађарски прије неколико година кано засебан, али допуњен извадак из исте хисторије. од које је само Увод изишао и у српском преводу. Она је по себи веома занимива и гемељна студија пишчева о стољетној иолитици Русије на истоку, како се постепено развијала чак до нашега вијека. Најбоља је препорука овој књизи само име иишчево и кратак иредј -овор његов, који овако гласи: „ У ириликама и иовјесници народа на иолуострову балканском врши руски уилив, јавна или тајна руска интервенција, важну, тако реЖи одлучну улогу. Тежње Русије ирема иокрајинама, што су иознате иод именом аолуострова балканског, сиадају ваистину међу најзанимљнвије моманте свјетске хисторије, а достојне су иажње ве% и са ирактичког гледишта, обзиром на будуће формациј^. Кад су и иод утицајем којих ирилика ионицале ове тежње ? Еда ли су илодови ириродног развиИа народа рускота, или тек илодови славољубља иојединих владалаца и државника? Оклен су вијековима цриљеле хране, гито их је одржало доселе и загито се данас могу сматрати кано догма иностране иолитике Русије? То су иитања, с којима се укратко, у оаштим иотезима, али свугдје на темељу хисторичких иодатака занима ова студија, којуиод штамиу давам." Мишљасмо да учинимо услугу и српској читалачкој публици доносећи му у преводу и овај извадак из „ Сриске хисторије" славнога писца. Књига је штампана на лијепој хартији велике 8-не а преведена јужним наречијем српскога језика с тога, да буде разумљива сваком Србину на свијем странама. Наручбине ваља шиљати уз готов новац из АустроУгарске књижари Луке ЈоциЛа и др. у Н Саду или штампарији А. ПајевиИа а из краљевине Србије књижари В. ВаложиЛа у Биограду. За веће наруџбине даваћемо уобичајени рабат. Издавалац.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалога" од почетка до данас.