Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 13. ЗА 1885.

папу. Та треба ваљада тек отићи и преко пута од карловачке чесме, у двор српских патријарха. Е па зашто да не; тим пре, што је свакојако занимљиво, сад пред изборе, видити његову небираност. Та је небираност данас у чудноватом положају ; нема већ ни сама шта више да бира, него куд пукло, пући ће. А шта ће пући, то се види из ове кратке басне, коју сам шетајући се по Карловцима, нашао у патријаршеској архиви. Ето шта каже басна: „Дошло је једаред време, да сабор Јуде дуже времеиа затворен. У њему владаше тишина, а на столу је лежала наштампана књига народних права. У такој прилици изиђе миш из рупе. „Кад је ово овако." помисли у себи онда је моја влада . . ." И он дође до књиге народних права и поче да гризе, гризе, гризе, а зашто и не би, кад не беше никога, да га отера. „Имам зуба па ћу све изгристи" хвалио се. ,А и нашто су ми зуби, ако не да гризем." Јест, ал шкрину брава саборске дворане, а миш шумангеле. Оде некуд без трага, ни своју „негдању рупу* није више погодио. . Но има још неког у Карловцима, на кога смо заборавили. А ко би то и био други до народ. На народ се најдоцније сећамо; он је увек последњи све донде, док сам не каже: „хоћу да будем први." Па шта ради народ у Карловцима ? Он води велику бригу, и окреће важно нитање. А ево какво је то питање. У карловачкој архиви стоји забележено, да се некада пред саборским комесаром морало свечано излазити до карловачке чесме на сусрет. Сад разбирају Ево овако : видите ли те силне муве по столу ? сваки пљуни преда се на стол, пак чију пљувачку најпре мува наиђр, оном сваки од нас форинту да плати. Усваја се; и игра одпочне. Муве сваки час наилазе, и ту се ништа више нечује, него „добио сам, плаћајте !" Жандари пролазећи туде, чују грају и вику, „плаћајте, добио сам!" иомислише одма, овде се карта, упадну изненада и продеру се са уобичајеним, „у име закона, новац амо ! несмете се картати !" Какав новац ? какве карте ? идите ви збогом, ми се не картамо, него се на свој начин забављамо, и покажу им своју невину забаву. — Ако, веле, у вашем ћитапу етоји, да је и ова игра забрањена, онда нас штрофујте. А одаклесте ви? Ми смо Ирижани. Е онда престаје разговор. Вас нико не може надмудрити; с вами ни жандари не могу изићи на крај. И тако жандари одоше да траже друге тице, које се лакше дају ухватити.

Ево, како сам ја Ирижане сватио са шаљива гледишта. Али кад се баци шала на страну, у Ирижана остаје још толико српски и човечански врлина, свести и одпорне снаге, да би се на њи могла угледати по некоја и већа српска места — само нећу да кажем која. Жмурко.

Карловчани о томе, да ли се мора у извесној ирилици и патријар свечано отпратити до карловачке чесме. Мишлења су о томе јако подељена. 0,

У Ш Т И П Ц И, Еели се: свако чудо за три дана. То није истина, јер Германова је слика само 24 сата изложена била. * * & „Турски Марод" у свом уводном чланку каже, да су избори за наш народно-црквени сабор одређени пре него што се сабор састане. По лођици „Турског Марода" дакле могао би се сабор и пре састати, него што се посланички избори одреде и изврше. * * * Новосађани су подигли „Рајачићев сад", Врш чани Бранков, Милетићев, Змајев и Јакшићев студенац. Ни Карловчани неће да изостану иза своје браће, те су решили, да једно познато своје брдо поред старог имена оките и овековече још и са Германовим. * * * Мађарско позоришно друштво из Печуја хтело је дуже времена осгати у Новом Саду, али сад мора отићи, јер га је публици препоручило „Вражје Доба." * * * „Кад не могу ја, нек се други жене," помислио је Герман, па је једном већ развенчаном пару допустио, да се поново венча. * * Познати вршачки адвокат Бурназ мрзи све, што је полутански. За то је и тужио учитеља Лазу Везенковића, јер је овај рекао, да из његових — Бурназових — песама вири глава од магарца. Да је рекао, да из тих песама вири цео целцати Бурназ, онда га не би тужио, овако пак не може тако полутансгво да поднесе, него хоће судским путем да потражи читаву титулу, која му пристоји. * * * Силом честити архимандриг Руварац вели у свом „отвореном писму," што је изишло у „ВражјемДобу," да се др. Стева Павловић није требао лаћати посла, за, који није дорастао, т. ј. да преводи и прерађује Пиковљеву историју, То сад увиђа и сам др. Павловић, јер иеаче не би исто „отворено писмо* штамиао у свом листу. * * * Јота Грујић прави усред Новог Сада исте експерименте, које је пок. др. Танер у Америци нравио,. т. ј. гладује, јер му новосадски гостионичари не дају ни јести ни нити. Вл.

Из Приједора, Оглас. Онај дио просвјете и изображења који је паш иредстојник Ј. нл. Микулија собом понио, да га овдје пресади, изгубио се негдје на путу, и тако је тај господин сасвијем друго нешто морао овамо донијети. Ако је ко нашао оне лијепе изгубљене ствари, нека слободно задржи за себе, јер г. Микулија и тако за њих не мари. Баков- *